Дело

Г22 Д Е Л 0 ла1ш се и 8рас1ие1 1ес1тЈк, добн.ја доиста ириродиу рељефност. 11 »егова шенична ноља заиста су пластпчна, нодсећа на немачког Цнгела, којп дебело покрива бојом платно тако, да је сама боја пластична. Његове фнгуре ннсу рађене у пленеру, стога се осећа на сликама конфузност. На слпцп „Цигани“, са неколнко Гагћеп к1еп8а донекле .је довео у склад своје фигуре са зраком; а две добре главе пером цртане вредне су пажње. Аптон Митов „Пазарни даип у Софији“ н „Хлебари“, на слнци „Кнез са свпгом на П1нпки“, има доста лепих тонова у ваздуху п добар цртеж. А. Ходпна „Дамен портре“, техником својом п школом стоји . у протнвностн са осталим уметницима. Ходина је ђак модерне школе, са својом енергичном широком кичицом слнка декоратпвно. Чађавп тоновп белн и зелеикастп оштро се одвајају од мрког полеђија, бела н танка одећа врло је лепо насликана. Александар Божинов једннн карикатурпст, има неколнко врло добрпх карикатура као: „Француска и Мароко“, „Трпо“, „Бас Пижо“ и један Ех Шшв. Од Тачева врло лепи Ех Шшв и за корице „Крај Содома“ и „Цариградски Сонетп“. Петка Клисурова „Несела ученпца“, доста је добра ствар, својом техипком подсећа на технику руских слнкара, из прве половине 19 века. Од К. Којчева врло добар пројект за ћилим у Бугарском стилу. Од Пванова „Ноктурно“, добра ствар. Дојчев предео „Девенско ,језеро“; Ото Хорејши са својим жанр-сликама. Из вајарства нема ничега ннтересног, сем једног којп је још у току својих студија. Остали радови, којих има новећп број, од незнатне су вредности. Велики успех постигла је млада бугарека уметност за тако кратко време, од почетка свога развијања. Српски одељак. Сликарска уметност српског одељка по својој уметничкој вредности, долази на треће место на југословенској уметничкој изложби, изузимајући Пају бовановнћа, који са сво.јпм уметничким делима ствара чптаву епоху за себе, у нашој сликарској уметностн. Српска уметност сликарска по предметима обрађеним долази у групу историску, основану на народном епу и то најинтезнвннје; други део је артпстичко салонски и сецесионистнчки. Млада сликарска уметност код нас, као и код Бугара, стојн још на слабој подлози, са том разликом што уметност код Бугара стоји на плећима младнх људи, а код нас богме п па старачкпм ногама.