Дело

X Р 0 II II К А 1-21 Бугарска уметност на овај начин трудила се, да се прнближи појединцима а тиме н маси, чиме је положен темељ слнкарству н његовом неговању на широј и чвршћој основици. Сликарство је ностало приступачнијим, постало популарним. Старо сликарство у своме зачетку отпочело .је с црквом, вера н побожност била је покретач његовом развићу; човек са уметношћу трудио се. да се Богу приближи. Портреа су остављала успомену на предке н мајсторе; доцинје тек песнпчка душа уметнпка дала је пзраза својим осећањима н у композиције уношено поезије п философпје. Тнме се приближио човек човеку као поједннцу н природи као целини, нреносећп на њу сврју песничку машту. Мнханлов је добар цртач, његова слика „Моја Породица“ је његов најбољи изложени рад, са много еленгације у линијама и лепоте у тоновпма. Портре Славејкова п Тодорова су два добро погођена портреа, са много добрих страна како у цртежу, тако п у форми. „Самодивски роб“ је смешна копија Франца Штука. Мрквичка и ако старпји, слика са доста топлипе, сврјим потретима даје више душевног израза и живости. У Жанр-слпкарству добра је „Пз скоре ирошлости“, где светлост лампе обасјава унутрашњост .једне собе и са ефектом даје доста рељефностн једној женн с дететом на прсима и једног разбојника, са одсеченом главом мужа. „Шопска свадба“ и портре Ст. Заимова. Два снежна предела, од којих је један бољи „Повратак с пазара“ од А. Нјешпна, а други од Марина Георгијева „Ловац“. Оба подсећају на руску школу. На првоме пределу снег н ваздух много је колористичније представљ>ен, зрацима залазећег сунца обасјао је врхове балканских брда, тиме је уметник избегао монотонпју белих н грао-плавкастих тонова зимског дана. Слика „Разбојници“ од Вјешпна .је врло добра нацртана, са добрнм нленерским осећањем, како у покрету тако и у тону: коњи су правилно и анатомски исцртани. Обе ове слике Вјешнна су најбољн уметнички радовн овога оделења. Од Марпна Георгијева „Ловац“, са снежном пољаном н „Унутрашњост Бојанске цркве“ су две врло добре н прпјатне стварн. Ангелов индивндуално јак, слободан у бирању предмета обраде, задржава се на сценама из сељачко — народног (и то летњег) жнвота: „Жетва“, „Цигани“, „Праље", „Бог дао, Бог узео“. Својом оригиналном техннком набацивања боја, по кад-кад