Дело

ХРОНИКА Прва Југославенска Уметничка Пзрожба у Беогрзду (СВРШЕТАК) Бугарски одељак. Међу југословенским уметницима, Бугари су са~својом младом уметношћу најмлађи; са слободом отпочела је и уметност у Бугара да се развија, те је она тек сад у своме првоме н правоме развоју. Утнцајн разних школа са запада и севера напзменце се мењају, те правци нису ни добили ннтензпвно обележје новог п модерног, најновијег сликарства. Сваки уметник за себе угледао сеједним својим радовима, на ове, а други на оне, немајући храбрости за самостално развијање уметничког осећања и таленат, недозвољавајућп своме темпераменту да слободно гредп за својим осећањима и тиме чине утисак нечег несвршеног — шаблон академиске неснгурностп. Ова се спутаност огледа код многих у појединим енергичним потезима, којп су као под неким прптнском морали избити. На слици „Меланхолија“ од Михаилова, где је глава, поједине партпје материје и полеђије добро п енергнчно сликано широком кичпцом, одавале су јачн темпераменат, који се крије иза академиске несигурности. Нндивидуалност јаче избија код Ходине, Ангелова, Георгпјева, Вјешнна и Божннова. Многобројна портреа од Михаилова и Мрквичке не припадају артистнчко салонској уметности, с тога што су сви спремани за популарисање у маси, а намењенн широј нублицн, која код једног портреа не тражи нпчег уметннчког но сличности са дотичннм лнцем и лепу углађеност.