Дело

Тнм самим 1ито је непотпуна, што је једнострана и што оГ»ухната најужи круг паше трговине — Истудија“ је изгубила вредност, коју јој г. нпсац у предговору прндаје и показује, у исто време, у иуној мерн сву немоћ љегову да уђс у студираље развоја наше трговине. То је он показао јога у првим ретцима својс књиге, говорећи о стању трговине у старој сриској држави. Ои не зпа за што у нас до XII века није било .развоја трговинског" (!). Код њега је јединн разлог у томе: што „су нолитички одпосп Србије били јако усколебани, те према томе није могло бити пи трговинског саобраћаја, у размени добара са суседима“. Колико јс то мншљење наивно, увпдео би г. пнсац и сам, да је само загледао у стање после два три века, кад су „нолитички односи Србије били јако (много јаче него до XII века) усколебани“, кад је инванзија турска „нолитичке односе“ потпуоо испретурала, кад су ненрестано вођени ратови, па је ипак Дубровник, и у колико га ннсу одвукли други трговински путеви, доста успешно водио трговину по балканском полуострву. Да је г. писац дубље загледао у друштвенс односе који су се развијалп у староЈ српској држави, у облике својине и у начин пронзводње, — извесно би друкчије објаснио: зашто се тек од XII века опажа трговина у нас. Он би запазио: да и властелински живот отпочињс бивати развијенији од живота простога народа, и у колико развијенији — у толико отпочињс тражити иронзводе који се у земљи не могу набавити: Фине тканипе, скупопене коже, стакло, оружје, металне израде, наките, украсе и т. д. Што је год властелинство бивало јаче, и трговина се је све више снажила. За тим долази и образовање вароши, појављују се занати, отварају се рудници; а с образовањем вароши, појавом заната и отварањем рудника — трговина добија пунији израз, постаје виднија н отиочиње играти важнију улогу. Опадање трговине на балканском полуострву у XV, XVI и XVII веку ппсац приписује „егоисточној трговинској нолитици, које су се држали и Дубровчани и Млечићи". Колико је наивно такво објашњавање, довољно је навести: да у то доба пада откриће Америке н воденог пута око АФрике, да се центри трговачки образују на западу и да се сви путеви обрћу тамо где су сигурни изгледи за обилатији рад и, према томе, да се стари иутеви, ко.ји су, у сравњењу с новима, пружали слабије успехе, постепено напугатају. Да је г. писац проучавао ствар дубље, он би нашао: да су, по речнма Карла Маркса, тргови источне Индије и Кине, колонизација Америке, трговинска размена с многим новнм колонијама, дали трговини, морнарству и