Дело

КРИТНКА II БНБЛИОГРАфИЈА 131 ипдустрији дотле непознат полет, а да је тај полет трговину окренуо другим путевима и успео да у скоро старе трговинске центре п путеве или сасвим оиусти или сведе на најслабији значај. Г. писац те ствари не зна, те с тога даје врло непоуздана и бескрајно ногрешна обавештсња и о стаљу трговине у старој српској држави и о њезином развитку. Иначе, кад бп он тс ствари знао, извесно би нам дао нс само вернију, него и нотпунију слику трговине из опога доба. Али, г. иисац је тако исто невенгге руке и онда, када нрелази да говори Ђо развоју наше трговине у обиовљеној Србији“. Он налази да је „прави зачетак наше трговине, или боље основицу за развој наше трговине, дао Устав од 1830. г.“ Кад је већ једаред стао на такво наивно гледиште, г. писац је и даље доследан: он палази да су Устави и законн кроз цсо пиз година, све до данас, стварали развитак трговине. Мсђутим, данас н гимназиски ђаци знају: да се устави и закони не доносе радп тога да опи неигго стварају, да нскн носао или радњу изазивају, него се доносе ради тога: да већ створеним и пзазванпм радњама даду правну Форму и да регулишу некб Фактичке односе. II пре устава од 1830. г., чак и пре Правитељствујушчега Совјета било је у Србији трговине, и она је узимала све впше маха, у колико је натурално устуиало места новчаном плаћању, а пгго је новчано плаћање државних и нахијских дажбина узимало више маха и што су се више потребе морале подмиривати ван кућне производље, све је се више морало производити: не више само за кућу, већ иза пијацу. Пијаца је отпочела одређивати шта ће се производитп; а како је у новим односима, у које је Србија ушла, пијаца постајала све јача —и трговина се је све впше снажила. Старе вароши се увећаше, нове нодигоше, нотреба трговипе изазва грађење путева и жељезница, а тим се и трговини даде јачег полета. Тај Факт г. иисац пије довољно н погпуно схватио, зато му је дао сасвим сноредан. да не речемо потиуно незнатан значај. У осталом, није никакво чудо што г. писац губи из вида извесне појаве, али је озбиља чудновато: кад он очигледне ствари изврће, заборављајући чак нгга је п сам у ово.ј књизи рекао. Тако, оп вели: „да су се готово све владе земаљске, држале екоиомне полнтнке 1аЈ8бег-1а1ге“, (стр. 23.), међутим, читав одељак своје књиге с нарочитом симпатијом исписао јс одредбама устава и закона, којима је држава узимала учешћа у економској радњи. Не упуштајући се у оцену: какав је био рад државс и колико ои може с пашег гледишта издржати критику, можемо копстатовати: да је наша држава, још од постанка свога, узимала врло живог учешћа у економској радњи. Она 9*