Дело

Д Е .1 0 13*2 јо доносила закоое за помаган.е домаће индустрије, нодизала жељезннце. давала концесије, ствара.1а нончане заноде, субвепционирала многе установе којо служе трговнни, ирнхватила се н сама гргоначких н нндустриских послова, у грађењу угонора д|»жала се начела заштнто п т. д. Све је то доказ да г. писац пема довољно снагс за оцену п распран.вање овако замашних питања, затојеи могао насти у ногрешку то тврдитн: да се наша држава држала начела 1а1««ег-ГаЈге. Наивност г. ппшчева п даљо идс из ногрсшке у погрсшку. Као год оно, да су трговину разннлп устави п закони, тако су, по њсму, трговивски уговори закључепи осамдесстих година прошлога нока учинили, да Србија ступи у јаче трговинске везе с Јевроиом. Међугим. ствар стојн овако: увоз п нзвоз је стално растао још од 1835., од којсг доба имамо статистнчке податке. Уговори су само регулисавалн односе и пронисивалн стопе царнни, али они нису пресудни за јачпну трговине. < >вс ће шм>ре најбоље то показати: 1875. г., онда, кад нисмо имали никаквих оси.м, као вазалпа земља, турских уговора, укупан извоз и увоз износио је 65.571.770. динара; а 1885. год., онда, кад смо имали све уговоре и жељезнпцу, укупап извоз и увоз нзносио је 78.098.288 дин. Разликаје 12.526.512. дин., алије та разлика објашњива: после 10. година морао је наш међународнн биланс бити већи, нарочнто још и због тога, што је дошла жељезница, која је убрзала, потномогла и појевтињала саобраћај. Тнм и развитком капиталистнчког начнна производње у нас требало је објаснити нојачање нашег међународног биланса. Трговински уговори су могли постојати и у половинн прошлога века, па бн међународни биланси у оно доба показивали исте сумс, које су бнлс и без уговора, јер су таквн економски услови онда били, да се јача трговина није могла „изазвати*. Прелазећи преко низа погрешака и заблуда, које је г. писац успео сабити у ову малу књпжицу, а за чпје исправљањс треба много више простора него што се једној рецензији може дати, ми ћсмо се у кратко задржати још на ономе, што .је читаоиу главпо, а што би и г. писцу требало главно да буде, кад већ друге категорнје није узео у оквир своје „студије“: на извозу пољоиривредних производа. По јутру се дан познаје — те се нз досадањег излагања могло закључити: да ни овде г. писац неће бити срећне руке. Он на пр. налази: да је „земљорад бивао интензивнпји из године у годину“, а, међутим, свакоме је познато: да .је у нас и дан данас земљорад екстензиван. Да је г. писац само загледао у стати-