Дело

КРИТНКА II БИБЛПОГРАфИЈА 133 стику, којо.м ее иначе „бави“, могао би то приметити по подели својине и броју парцела, по суми пољопривредних справа и т. д. Да рекне, како „земљорад бива из године у годину ннтензивнији“, г. писацје налазио „ослопца" у статистицн извоза, који се је пео из године у годину. Али, јачаље извоза још не зиачи да јс земљорад добио карактер интснзнвног земљорада, него значи: да се је капитализам и капиталистички начин производње развио, да се дошло до савршеннјег саобраћаја и т. д. Као што то нпје могао објаспити, г. писац је у иедоумици остао и при објашњавању слабијег или пунијег извоза појединих пољопривредпих производа. 'Гако: иунији или слабији извоз кукуруза и ишенице и слабијс или јаче цепе објашњава родношћу и елементарним непогодама у нашој земљи: а губи из вида светске житне нијаце и утицај прекоморске трговине житом. Код јечма се чуди што се, у сравњењу с* другим државама, слабо производи, а губи из вида да то долази отуда: што у нас пиварска радња вије тако развијена, да би се јечам за израду пива трошио. На страпе се пијаце опет не тражи због тога, што пиварски јечам треба нарочито гајити, а то код нас није случај. II за овас г. иисац не зна, кад вели да је „изврстан“. Кад би наш овасуистини био изврстан, он би се у већим количинама тражио и извозио, и боље би се плаћао. Говорећи о ужарским израдама г. писац је пронустио проговорити о узроцнма онадања пашега извоза. Узрок је у томе: што наша земља одавна престаје извозити ужарију, већ у место ње извози ненрерађену конопљу. Непрерађена коноиља је јевтина, због тога вредност извоза сваке године бива све мања. Све неразвијене земље извозе конопљу, као н. пр. Русија, а увозе је ипдустриске земље као н. пр. Немачка, Енглеска н т. д. па је прераде и извозе на пијаце целога света. Наши капиталисти још су толико примитивни да не увиђају колико је прерада конопље рентабл, а употреба капитала у зеленашка предузећа још толико доноси користи, да се не улажу у прераду конопље. С тога је и могао један увиђаван капиталиста, Мозел, добити повластицу за мочење и извоз кононље, на штету и наше индустрије н нагае радне снаге, која би нашла занимања у преради конопље, кад би се ужарска индустрија у земљи развијала. Саопштавајући суме извоза сировог воћа, које су носледњих годнна знатно норасле, г. писац исказује жељу: да тај извоз буде што јачи, и нада се: да ће то и бити, чим се изради „про.јектована западна пруга наших жељезница“. Да ће извоз сировог воћа све више расти. у то пико не сумња, али је иитање: да ли се. полазећи