Дело

134 Д Е Л 0 с гледишта наших економских интереса, треоа радовати све већем извозу сировог воћа, пли би требало жслети да се оно извози у прерађеном стању? По себи је јасно: да извоз снровог воћа нде на рачун ирерађеног, г. ј. у колико се више извезе сировог, у толпко се мање извезе нре|)ађеиог воћа. То, у осталом, показујс и упоредна статистика извоза. А то је већ штета. Наш је интерес: да воће прерадимо, да за ту прераду употребимо н наша дрва, и наш уга.в, н нашу радну снагу. Маса нашега пролетаријата, нарочито онога сеоскога, пропада* гладујс, дегенерише се, а г. писац жсли да се што више извезе сировог воћа! Мсђутим, прсрада воћа може дати доста приметном броју стаповништва занимања; а у колнко се то становништво материјално оспособљава, у толико му се више подиже нотрошачка моћ и у толико се више оспособљава да буде потрошач нашс индустрпје, која је у зачецима. Баш тај суви рачун требао би да буде пред очима нашим буржоаским економистима, кад пишу овакве ,студије.“ Данас се врло јако траже у целоме свету, а нарочиго за иотрошњу у приморјима и на паробродима, суве јабуке и крушке, пекмез од јабука и крушака, разни воћнн компоти и т. д. а ми ништа од тога не радпмо, већ нродајемо — снрово воће! Г. писац је нетачан и непотпун и кад говори о сувим шљивама, једном врло јаком извозном артиклу, на који се је негда много нолагало и па који се и данас врло много нолаже. Он је н. пр. нстачан кад тврди: да се „извоз сувих шљива јавља још у првим данима обновљене Србије“. Он се јавља тек од 1843. год. у врло ограннченој суми од неколико стотина или неколико хиљада. Сушнице за сушење шљпва отпочеле су се у Србији градити тек шесетих година, а од тада се и датира јачи и.звоз сувих шљива. Нетачан је и кад тврди: да наши нривредници не ноклањају онолико пажње, колико би требало да поклоне, „ово.ј важној гранн наше привредне пропзводње“. На про^ив, у погледу подизања шљивака и гајења шљива — нашем се сељаку мало шта може замерити. Он доста правилно засађује, гаји и негује гаљиву, кречије, окопава, спасава је маховине и т. д. Тако исто г. писац греши кад криви сељака: што није јачи извоз сувих шљива. Томе није крив сељак; оиадању извоза сувих шљива нма два објективна узрока: у последње време јако развијено шљиварство у Француској и, нарочито, у Америци с једне стране, а с друге: јачи извоз сирове шљиве и велика употреба за пекмез. Највећа вредност извезених сувих шљива (12.570.292 дин.) била је 1897.