Дело

КРИТНКА II БИБЛИОГРЛфПЈА 135 г., а највећа количина (40.528.559 кгр.) 1899. г. Од тога доба извоз и по количини и но вредности стално опада, и опада иоглавито због конкурендије туђе шљнве.1 Тај исти случај је и с пекмезом, а то г. писац није ириметио, ма да су га циФре могле упутити да у том правцу размишља. Како мало „студира“ и слабо објашњава развитак наше трговине, г. писац је показао објашњавајући опадање извоза ракије: „од како је почео пекмез од шљива да се извози, извоз ракије почео је опадати“. Међутим, извоз ракије ночео је опадати пре (1880), него што је отночео извоз пекмеза (1881). Онадање извоза ракије може се објаснити већом потрошњом пива, јевтинлјим ценама вина и високом царином на ракију. И са статистиком наше сточарске трговине г. писац није умео срећно руковати, а упоредном статистиком није успео ништа објаснити. Али, на страну то; за нас је од већег иптереса резоиовање г. нишчево. Он, н. пр. вели: да наша сточарска трговина није тако велика, колика би могла бити, с тога, „штојегајсње стоке, тако рећи, остављено природи, и што се до скора па побољшању расе врло мало радило“, н да би требало што више стоке гајити. Међутим, статистика показује: да се стоке из године у годину све више извози, и да јачање нзвоза не одговара јачању гајења; и да је баш у годинама, кад је отпочео извоз расти, отпочео нагло расти и број безволаца. У осталом, сточарство се не може подићи, нити сточарска трговина развити празном жељом доброжелатеља народних и пријатеља Фиска државног, а при условима који владају у нас, где су ситне парцеле, где је ситна соиственост, ситпа производња. Сточарство се, но речима једпога угледпога политико-економа,1 2 може подизати само у једном газдинству интензивне капиталистичке Форме. Капиталистнчки пагањаци налазе се данас у Јужној Енглеској. * % ^ Цела књига ирави овај утнсак: треба подизати нољонривреду ради тога, да би пољонривредпе производе извозили на страну и за њих узпмали новац. Ми то чинимо већ 100 година, па шта видимо? Земља, ио анализама хемичара, достајако исцрпљена, Финансије руиниране, дугови 1 АмериксЧ је негда била нај јачи потрошач суве шљиве. Сад она не само пе увози, већ још н извози суву шљнву! 2 К. Кауцкп: Аграрно питање.