Дело

13(> Д Е Л 0 воомл велики. Пз годиве у годину нзвоз пољопривредннх производа раете, а од туда се не види ма какав напредак. Шта нам то казује? Кво ш та: Земљорадња, дакле, не може ностићи пун развитак националног богаства, неће она уздпћп нашу земљу до високог културног стунња, неће нам она осигурати основс за социјални прогрес - свс јс то немогуће без развитка индустрије. Развијена индустрија модерннзира земљорадњу, унапреди је, подигне. Индустриске земље имају бољу земљорадњу, док је зеМљорадња у чисто земљорадничким земљама најпримитивиија, нлјслабија и најмртвија, ако се тако може рећи. За стварање н развитак модерне земљорадње неопходни су ови услови: јевтина и вешта радна снага, слободни капитали н широка пијаца, нарочито унутрашња пијаца. А унутрашња иијаца расте с развптком пндустрије у једвој земљи. При натуралном газдинству унутрашња пијаца је крајње ограничена: при индустриском, на против, све се више раширује. То г. писац не увиђа, зато и нс говори ништа о томе, него се само вајка: што се више нољолривредпих производа не извози, не замерајући иначе ништа нашој екоеомској закржљавелости, која нас притискује и дави. А, иеђутим, на нас се најпотпуније могу применити знамените речи Марксове: да нас притискује не само развитак капиталистичке производње, но п недостатак тога развића. Ми патимо не само од живих, већ и од мртвих. Упоредо с новим невољама, нас дави цео ред невоља, које су нам предате у наслеђе и које извиру из преживелог начина производње.1 Мртве треба скидати с леђа, да бн се могли успешно боритн са живима. Толико у кратко о овој књижици. Треба додати још: да је стил врло неизрађен, на језик се није ништа пазило а интернункција је никаква. Бар је на то требало пазити, ако се није хтела лупати глава политичком економијом. Драгиша /1апчеви^. 1 К. М а р к с: Капитал I.