Дело

8 Д Е Ј1 0 ПОЗДРАВ Слушај — вјетар хукти кроз ноћ пуну тмпне С кикотом кроз грање запљуштп п вије; Разбарушен, пијан јурне нз дубнне II сурва се негдје, обори и мрије!... Еј, колико пута као дјете лудо Слушао сам њега крај мајчина гроба У срцу ми бјеше чемерно и худо II мн смо плакали обоје крај гроба!... Он је и сад допГо са њезина гроба!... Ја осјећам мирис кадуљине траве То је душа њена — душа моје мајке!... ...Ја осјећам мирис кадуљине траве... Ој вјетре познанче, хвала на иоздраву Усред ове ноћи туђинске и хладне, Са мајчина гроба!... са модрих планина II из бједнпх села домовине јадне!... Парпз, 30—VI 1904. Јаков Шантић РАЗБОЈНИК СОВЕТ — М А I) Р? I С Е Р О Б Б I N А Т -М Страшан олуј бесни, громови треште, Муње се вију и кроз мрак бљеште, Тешка помрчнна давн ноћ тегобно, К'о да тајну неку прикривају злобно. * Маипсе КоШпа! — песпик грозота — родпо се г. 1853. Прву збирку својпх песама пздао је г. 1877 под насловом: гПапз 1е8 Вгаш1еб“. Ово првенче његово у књижевноме свету нпко нпје нп приметио, тако, да се он већ пооојао, да ће му п његово друго дело: „Кеугове", постпћп пста судбина. Али