Дело

ИСПОВЕСТП 7 Прође младост, прохујаше страсти, Приспе старост и недузи њени, Срећа вара, а земаљске сласти... Све је нншта све су празне сени! Петроград. Драгослав ИСПОВЕСТИ 2. У пакао страсти одавно сам заш’о Сатро сам живот у безумној бурн, И бар да сам што год у животу наш’о, Што нпз стрмен пусту у бездане јури. Но све што ми беше драгоцено, мило, Што даваше жнћу и смисла н дражп, Свега тога нема, као да се снило, И остаде гробл>е да ми живот снажп... Падох. На ограшју, где ликова свако, И где само ја сам у очају пао, II где, измеђ свију, једини сам плак’о Оплакивах срце н удес му зао Видех: палу младост, изумрле снове, Угаснулу наду, љубав мргву давно, II идеал свели где ме себи зове, За ког мишљах пасти у сред борбе славно. Поврх свега тога, далеко од мене, Видех циљ живота — помео сам иута Ја не могу к њему уз врлетне стене Лутај сад, животе, и — циљ твој сад лута... Ив. М. Милићевић