Дело

даиа и .тмеракаономевелпком а парадокеном и неправедпом критпчару. чијн > ченпцп и дапас мадакса.то нас ган.т.н ју његову ааговетеу н парадокса.тну радн.у. Цар му с правом меће у уста Хорацнјеве речп: ноп ошш* шопаг. Четврта Царева епмпатија у ово.ј е.тегантној кн.нзп јссте: Медо ПуциН, вдастедпп дубровачкп (стр. 123.—1Г>4.). Крптикујућп његов јавнп, полптички п књижевнн рад Цар ведп: „11>егово јавно дједање ласдужу.је да му се човек диви, а списп његовн да се дуго одрже у успоменп пародној; алн што је највпше аасдужпло да вјечито жнви, то .је његов краспп српскп п вптешкп попос“... Као пета Царева спмпатпја надазп се овде: Нпкола Томазео — према Српству, о чему смо мп више проговорили ,још кад је изашда у Летопису Матпце Српске (Впдп _Дело“ св. за мај 1904. год.). Ову лепу п отмену књпгу (која пма 190 стр. н стаје 2 круве) а која је паппсана са пуно љубави. значајних фпннх опажања п познатпм царским стилом мпого препоручу.јемо. 0 нашем Змају. — У октобарској свеецп софнског часопнса „Бт.лгарска Сбпрка“ прочиталп смо једну сасвпм кратку белешку, у ко.јој се ,јавл>а за смрт Змајеву п поред осталог велп: „д а су његове песме бпсер у српској поезп,јп.“ Нас пн мало не чудп, што је литерарнп иреставнпк у .јавноетп братскога нам бугарског народа знао свега неколико речи рећн о Змају. кад нам је свпма врло добро позната духовна п културна веза, која спа.ја Југословене у опште п на по се. Што се спецпјално тнче слабе оцене значаја п књпжевног рада Змајевог, мп се нп мало не пзненађујемо у толпко пре, што Змају Јовану Јовановпћу све до данас није још нп изблпза дато оно место, ко.је он са пунпм правом заслужује, нн у књижевности нп у друштвеном животу српскога иарода квоз целу другу ноловину бурнога \1\. века. Јер већемо тек вал.да с.матрати заобјективну оцену н дефипптиван суд опо, што о Змају иаписаше пок. Л>уба Иедпћ: Лаза Косгпћ н другп нрема њему перасположепн крптпчари. Кроз уста Зма.јева говорио је више од пола једног столећа чнтав једап напаћени парод, који је искрепим сузама залио оне свеже земљине буеепе, који су за навек покрилп једног од пајвећих народнпх песнпка. 11з тога народа. па првом месту, мора норед достојног прпзнања н вечнте захвалностн, извпти се као крилата стрела другн пстпнпти.јн н праведпи.ји суд о велпкоме Змају, ко.ји ће његов рад издпћн на заслужену висину и у псто време смртно (а нраведно) погодпти све необјективпе његове досадашње критичаре. Кара-Ђорђе. — Још .једна жртва на олтар јубиларне 1904. год. Штампано у шгампарпјп браће Савпћа п Комп. а носвећепо „успомепн на први српски устанак под вождом Кара-Ђорђем п пзгпнулпм ,јунацпма“. Ово је драма у два дела н четири слпке с певањем, коју ,је написао „по народпом нредању“ Душан Јов. Милепковпћ. Књига .је таква да може послужити на част п понос п ппсцу п пздавачу, алп ппкако не величапственој успоменп на племенитп дух Вождов н његових сарадппка у велпком дел.у: ослобођења српскога народа. Суд наш о ово.ј књижицп пстп .је као п суд, којп смо у прошло.ј свесцп пзреклп о раду, званом: „За слободу." Српске забаве. — Јован Живојиновић нанпсао је н пздао ову збирку песама: у њој се налазе ове иесме: српска учптељска песма; Апотеоза II. II. II. Његоша (у трп при-