Дело

Б Е Л Е III К Е зора) и п р ед Рај пћевпм споме ппком (1801.—1901.). Поред тога је несме за певање компоновао Испдор Бајић. Штамиано у Новом Саду: стр. 16. Ди 1етантке. — Пзашла јс и друга свешчица из ипза сличпих нздања, која сва заједно посе име чДнлетантке.“ У овој другој свесцп налази се мелодрама Југ-Богданов дом из ј.уначке српске старине, коју је за дилетаптскн нрпказ извео Јован Жпвојнновпћ. На 30 малих страница доста усиљеним везаним слогом пзнесеп је један зампшљеп сукоб између браће Југовпћа. Цепа је овој књизи 50 потура. Матија Мурко, професор славистике па градачком универзитету, којн је већ више расправа панпсао о српском пародном песннштву, штамиао је и у овогодпшњем Еирћопои-у (ХеДзсћгШ; Шг ШегаШг^еасМсМе, ћегааз§е§ећеп уоп Аи§из1 Зоиег, XI Вап<1, 1, 2 Нећ, БеЈр/л% ип<1 \У1еп, страна 106.—119.) чланак нод натписом: Ете Јасоћ ОгЈтш ШзсћИсћ 2и§езсћг1ећепе Ее7.епз1оп зегћјзсћег Уо1кзНег1ег. 1-лпе Већга^ гиг (1езс1псћ1е Јсг АиГпаћте <1ег зегћгзсћеп \'о1кзће<1ег 1п ОеиШсШапЈ. (Једна Јакову Грпму лажно приписана рецензпја српских народнпх песама. Прилог историји иријема српских народних песама у Немачкој). НАУКА Словенска Митологија. — Као 105. пздање задужбине Илије М. Коларца нзашла је у преводу Рад. Агатоновића књпга познатога фрапцуског паучнпка Луја Лежера: Словенска Митологнја. У почетку кн.нге (III—X) износи преводилац г. Агатоновић значај овога Лежерова рада како ио познавање оиште еловснске тако п старе српске митологпје, даље жпвот н обилнп рад овога научпнка на пољу славистпке 130 па чак н н.егове мпогобројпе титуле. После тога (стр. XI—ХБУИ) говорп опет сам Агатоновнћ: о Митологији у опште. Према позпатој Ланговој књизи: „Еа Му1ћо1о§де“ пзпео .је у своме експозеу иреводилац пеколико резпмеа о томе: шта је Митологпја? - Двојакн елементи митоса. — Разни системи њпховога проучавања. -- Две најновије школе: филолошка и аитрополошка. Сама пак Леи:ерова студија састоји се пз увода ( стр. 3.—16), оса.м глава п подужег додатка (стр. 209.—247.). У нрво.ј главп (стр. 17.—58.) говори се о изворима за словепску Митологпју; у другој (стр. 59.—63.) о врховпом богу; у трећој (стр. 64.—113.) о двама врховнпм боговима рускпх п балтичких Словепа: Перуну и Световиду; у четвртој (стр. 114.—138.) о боговима, који се под Пстим или прнблпжно сличнпм пменима јављају у резличитим словенским земљама: у иетој (стр. 139.—164.) о млађим божанствима; у шестој (стр. 165.—182.) о нижпм божанствпма: вилама, русаљкама, водепим пнмфама; у седмој и осмој (183.—208.) о култусу старпх Словена и њихову веровању о оном свету. У додатку се говори о Световпду (Свантовиду) и Светом виду, пзпосе спимцп кипова; објашњења и примедбе о словенскнм идолима. Задржавајући ираво даоовој књизи. како о само.м предмету п иреводу тако н о самосталном раду иреводиоца у уводу, доцније проговорпмо п изнесемо своје мишљење, сада је свесрдно иреиоручујемо свима онпма, ко.је ова иитања пнтересују и ко.је морају пптересовати. — Цена је оврј књизи 3 днн. (круне). Образовање воље. — Најзад, иосле толпких захтева и нестрпљивог очекпвања „српске читалачке публнке", добпсмо н иревод чувенеп на далеко