Дело

140 Д К Л 0 ирскмављоне књиге <1%и.• Нејоове: Ооразоваи.е во.ве. Издањем ове књпге. иако.је превол доста патегнут и нееигурап, нова улружона акцв.ја српске омладиие постнгла је први. можда п најстварннјп, ресултат. После два пншчева предговора, у којпма изноеи оправдане побуде за једап овакав рад, долазп прво теорискп део о овом дивпом предмету. >' прве трн књиге, нз којих се састојн овај део говорп се у иосебним главама о: злу, којетреба сузбијати: како све немају во.вс ђацн п умни радпици: за чим треба да пдемо: побијање штетнпх п лажннх теорија о образовању воље. У другој књнзп (пспхологпја воље) говорн писац о: вредностн мпсли за вољу, пспптпвању вредностп осећања за вољу и како то може разум да влада. У трећој књпзи (помоћ у нама самп.м): о трезвеном размпшљању, шта је то размншљање и како треба размншљатп: вредност тслесне неге за образовање воље; вредпост телесне неге за образовање во. ве у ђака, п укупнн преглед. Удругом, практичном делуу књизи четвртој (иоједина разматрања) пзносе се ненрпјатељп. које треба сузбпјатп: магловитп осоћајп п сензуалност: друговп п т. д„ мјгдријашење лених младпћа и радостн од рада. У иетој књпзп (помоћ из околппе наше) говорп се о јавном мишљењу, професорима и т. д.; о утица.ју „велпкнх покојнпка" п на крају долазп пишчев закључак. .■ нашем ужурбаном, грознпчаво напорпом и с тога нервозном веку наука о иравом васпитању мора бити уздпгнута на достојну впепну, е да би, сузбпвшп све мистерпјозне, конвенцпопалнс п традпцпоналне предрасуде, почела .једном вршнтп искрено. пстпнпто н поштено своју узвншену дужност: стварања правнх људи, свеснпх свога позпва п дужностп. Књига ова чппп знатав. веома вслпкп корак на томс краспом п троовптом путу. Сво.мс пнсцу служн ош1 н сувише па част а нс мањс и српском скромпом преводиоцу и одушевљенпм нздавачима, који су сс спи скупа зпатно нздигли иад оппм нашим „наспитачпма“. ко.јп по неки сличап трудпп носао каквога европског радника преведу па српскп а издаду на свст под својнм часнпм нмеиом. Ова красна и свако препоруке достојпа књига има 200 страна а стаје 2 50 крупе; појавнла сс је као нздање „< »м.тадпнског Гласника“. Шмолерова економска наука. — Гетко где да се данас обрађује економска наука са тошко озбиљностп, иреданостп и љубавп као што со то ради у Нсмачкој. Прецпзирапа и до консеквентпости пзвсдепа класна борба, која се дапас води у немачком друштву, пагналајена озбиљну студију друштвених при.тпка пдеологе поједиппх друштвених класа, који се труде да пропрате и проуче развој друштвених приликау историском смиелу, да тако објасне данашњн друштвенн строј н да у исто врсме поставе тш теориску основу правац практичне борбе и културпе утакмице дотичних социјалнпх струја. После Маркса и Ласала, који су око ноловипс ирошлог века створили читаву револуцпју у методи испитивања друштвсног строја у даном моменту, данашња Немачка има па овом научном пољу без сваке сумње највише и најбољих раднпка. Имена .једнога Сомбарта. Брептапа. Кауцкога, Бихера и др. иостала су данас већ славна и ван гранпца немачкога царства. Ове годипе пзашло је такођс.једпо знаменпто дело из ове области науке: 6и81а\‘ 8сћшо1егз Бгит1пзз <!ег а!1#ететеп Уо1к8\\чг(:зсћа1'1з1ећге (Кејрхјц1904. Иипкег ип<1 Нитћоћ), у коме