Дело

Б Е Л Е Ш К Е 141 иознати писац п научпик Шмолер пзпосп своју екоиомску теорију, критикујући у исто време све остале, које су постале пре њега п за време његова жпвота и рада. Одајући достојиу и заслужну хвалу Марксу п Ласалу, „чијн је зпачај, ио Шмолсру, у њихову стплу, који се у историјском смислу развнја; у њихову сазнању тесне узајамности економског начина пропзводње и жпвота са сгварањем класа н полнтичкпм схватањем“, оп побија пзвеспа главна тврђења моцериога Соцпјалпзма п каже, „да се са културним напретком у истини врпш све јача днферепцпјацнја добара, алп да .је погретна она мпсао, којом се тврдп да сиротп ностају све сиромашнцјп п мпогобројппјп, док богатп бивају све богатијп п бројно опадају". Сва своја тврђења, са којпма се човек нпак пе мора сложптп, поткрепљује он цифрама и дубоком апалпзом дрЈштвеппх фактора, са којима се за решсње овога ироблема мора безусловпо рачунати. Исто тако у овој драгоцепој књизп нретресана су сва она питања, ко.ја се данас мпсленпм људима сама собом постављају, и то како оиа, која се односе на поједнне народе н државе, тако п она, од чијег правнлног решења зависн у даном моменту судбпна целог човечанства. Сви фактори, од којпх зависи целокупап друштвепи склоп: п прнмарнп — економскп и секундарни — психолошкп, којп се на првима п ирсма њима и формнрају, достојно су заступљенп и третпрани у овој Шмотеровој књпзп. На крају, у закључку, у коме говори о екопомском и општем развитку човечанства и појединих народа (њихову напредовању, цветању н опадан.у), критпкујући разпе соцнолошке погледе истиче он са нарочптпм симпатпјама ндеалпзам геппјалнога Руеа — Петра Лаврова. Сво.је опсежно дело завршује са овим речима: „Без модерпих индпвпдуалптета, без ирпвредпог нагона, не би било данашње духовне п политпчке културе, пе би бпло наших великих држава и народних привреда. иа пи многих паших великнх личностп. Са овима пак напоредо постали су н у друштвеном п у полптичком животу велики разповрснп пороцп н ио.тптпчка корупцпја. Ми гребада тежпмо да ове погрешке уклоппмо, да их ублажимо... Требаће доста времена, док се све то пскорепп, докле човек буде у стању, да свој умерени привредни пагон доведе у сагласност са потпупом правдом... Нека би се па овоме путу нровело бар толико дуго, колико је првобптном бруталном човеку било потребно да се преобразп у данашњег културног човека." Надати се да ће Шмолерова књига п њој сличпе пзазвати размишљање п рад у истом смислу код нас бар код оппх, ко.ји су за то позвапи. А истицатп потребу таквога рада, значи понављатн оне жел.е, којестоје у везп оа питањем о нашој сгзпстенцпји ибудућем жпвоту нашега народа. 0 Спенсеру. — У 46. н 47. броју одличног часопиеа „Ше Хеие Х.еИ“, у коме се попајвшпе третирају ироблеми модерпога Соцпјализма пзашла јеједна студија од М. Бера о животу п пауцн Херберта Сиенсера. Она се састо.ји п.з четирп дела: у првом се говори о младости п добу учења X. Спенсера: у другом о почетку његовог паучног система: у трећем о његовом душевном и духовном животу а у четвртом пак оцењује писац његову науку. Ради карактернстичности те оцене ми је овде у изводу доносимо. М. Бер каже: „Главна погрешка Спенсерова духа налазп се у оскудицн псторизма. Сиенсер .је .један прелазни тин: он се па-