Дело

л Е Л (> 14*2 лажаше на срединн плме!)у апсолутног рациопалистпчког с\ватан.а света на осамваЈестог столећа п еволуцпономонистичког схватан.а деветиајостог века. Но нолитнчком и релнгноапом уверен.у ирииадао .је он осамнајестом веку: н.егово политпчко мпшл.ен.е Сшло је за ослооођење пндпвидуе; релнгнја његова оеше теизам, који се је гуооо у ненознатоме пли апсолутноме. Док је као прнродњак био п сам један од оних научара, којн су прокрчпвали пут теорпји развпћа“. Пли још пзразитије: _У својим фнлософскпм, соцпјалнпм п политичким ногледпма н уверењпма Спеесер је знатно лутао. У почетку н.егова философија беше монпстпчка, али доцнпје постаде дуалистпчка. Полптпка му у почетку беше радикалпа п оп захгеваше оиште право гласа: а доцније постаде умерепо лпберална п он тражаше лека друштву у парламептарно.м третпрању нптереса н дужностп. Као пепрпјате.т> државне делатностп остаде он до душе кроз цео сво.ј жпвот, али мотнвп за иепрпјатељство мењаху се на сасвпм карактерпстичан начпн. Љегово пепрпјатељство спрам државе првобптно је постало у борбп за потпуео ослобођење индпвпдуе: а доцпије беше ова.ј мотпв: страх да целокуппу државну власт не освојп раднпчка класа. Љегово лавпрање од колектпвистпчког реформатора земље до консеквентног прпсталпце нрпватпе својпне — познато је. Једно од његовпх последњпх дела (у лето 1902) било је потппспвање једнога позива протпву управљања мунпцппалптета над пндустриским п трговачким -предузећпма. Спенсерова утплптарна полптнка губљаше све впше п више оптимпстпчки карактер индустрпјске буржоазије, која се је борпла пснажпла. п спојп се са полптпком владајуће класе. која беше загрожена од новпх социјалнпх снла. С тога ооа н престаде да буде револуционарна. Уноређеп са Мпл.ом Сиеисер је н у политици п у релишји гаман — реакционаран“, Док ,је пак, велн, њсгова главна наука била биологија, чије је законе мислно он свуда наћн. 1)а потврду Сиепсерове некопсеквентности као најбољп нример нашпм чптаоцима можемо навестп иознати члапак шегон Лз слободе у ропство*4, којим ,је оп. кад Он пмао пкакве научпе вредности, нотпуно негирао баш своју — еволуцпону теорију, а ко.ји ,је <■ француског преведен и штампан у „Срп. Књпж. Гласнпку" бр. 70. п 71. (10. децембар 1903. н 1. јапуар 1904.). Историјски Календар. — Историјскп Калеедар Бозсе Кнежевића (Београд 1904. Штамиарпја Св. Николпћа. Ц<‘па 1.20 дин.). ко.јп се ,је пре кратког времепа први пут појавно у нашој духовној културп, једпа ,је зиача.јпа појава колико због циља, коме је намењен, толико п због самог пачппа п метода, на којн ,је пзрађен. Овај календар, чијп с-е ,је писац сво.јпм раппјим радовима знатно пздпгао изнад иросечног пашег научног пивоа. пма колпко практпчан, парочпто за школску употребу, толпко н добар задатак. На пме, да па једном кратком простору пзнесе — ма да лексиконскп — прегледпо све најзнатпије псторпске дога1)а.је и заслужпе људе. који су се зпатпим каквп.м радом плн друштвеном реформом у исторпји пстаклп. 'Гребало би, да у њему човек може одмах паћп какав већ нознат догађај плп годнну п дан каквог важног открпћа п датуме рођења плн смртп знаменитих људи. Ко бп хтео да пз овог календара научн што пз историје, неће готово никаквог успеха постпћп. алп зато оваквп су календарп увек добродошлп оппма. ко-