Дело

Д К Л 0 144 1н 1к1 ноиа кн.ига Нвапићова, чији • у иадавачи .‘.раћа Савићп. оацитн внше светлостн, па рошен.е овога про■ •лема, аа којп је везапа оудОина: ииот п раавцјање толикпх мнлиопа паћснпчке маћедоноке раје. ЧИТУЉА Некако набрао. у ралмаку од месец дана српско племе задеспле две осегне несреће. Два човека, ко.ја су у пстнпи много обећавала и но својој спреми и моралпим нредиспозпцијама нступнла су за навек из редова онпх искренпх и одушев.венихоораца, којих наш народ ван граница слободне отаџбпне тако мало пма. Два човека. који су билп као неке културпе п иросветне жпнсе свакн у својој средпнн — престала су да врше опе плаготворие п узвпшене народне нослове, којп су пх п жпвота стали. Прво Милрпг Шаулић, ко.јп се је школовао код нас, у Србпјп, васпптао п очелпчпо баш у оној племенптој п неједнакој борби, која је у Србијн до пре кратког времена воћена за основа човечпја ирава, за слободу мпслп п науке — за општн напредак српскога народа. Као такав он се пос-ле свршеног шко.товања вратпо у своју кршну отаџбину Црну Гору. где је отпочео са другим интелпгентнпм саилемеппцпма читав нпз напреднпх и корпсних реформи у црногорском друштву. Али пзненадна п прека смрт прошлога месеца прекратп ПЈаулпћу свакп дал>п рад, који сада пма само да очеку.је друге раднпке п нове заступнике врлога Шаулпћа. Другп — Антуп Фабрпс исто гако зматаи п великн човек, који јо својом хуманом н гешком борбом обес.мртпо своје нме у најновпјој нсторпјн нашега иарода, умј»о ,је од тешке бољетпце у далмагинском нриморју, у културном центру тамошн.пх Срба. у пегда богатом н славном Дубровнику. Ту је оп био развио сву своју патриотску делатност, ту је живео п борно се са најразличпијим слементпма, који се као јадрапскп сквиноцпјо беху устремили на тамошн.и српскн иарод. Као иублицнста п народии во!) нмао .је све оне врлнпе, које су неопходно цотребне за свакп стваран рад. То беше човек широких ногледа, најсолпдније спреме, до краја тактнчап у огорченој и разним страстима разбукталој борби. 11 >ему се неће лако моћи наћп наследпика, којп бн тако вешто умео да се нађе у свпма оппм најразлпчнијим страстнма (социјалним, политичким, националппм п верскпм), које дапас са највећом жестипом бесне на лепоме далматинском приморју. Оп је бпо тај, којп је таман ночео да стишава све оне раснре између Срба и Хрвага. пзмеђу католичансгва и православља. II баш онда, кадаје тамошњем живл.у био пајпотребннји, морао .је подлећи тешкој бољци и за навек оставити род свој, кога је он тако жарко и пскрено .вубио и за кога се одушевљено борио. II Шаулнћ п Фабрпс могу са најмпрнијом савесги отићи са овога света, јер су сво.јо дужности искрепо, поштепо п јуначки отправљалн до иоследњег часа свога. Нека им .је вечна слава а у захвалном потомству признање п достојаи помен! Власник н уредннк Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). ДоситиЈе Обрадовнћ — Штампарнја Аце М. Станојевића (Маћедонска улнца бр. 40)