Дело

ДЕЛО КЊИГА 33. Новембар, 1904. год. П 0 Е 3 И Ј А ЗИМА ЕазастрЧ) се земљом снежни покров бео, Небом горе сурн наднио се вео, Обамр’о .је жпвот, дах му замрзнути Укочено, немо под иокровом ћутп; Некад пуна дражи сад старица седа Природа је тужна пзнемогла, бледа; Нитп виднш како снажни живот буја, Нитн чујеш песму веселог славуја, Сем грактања кобног злослутнога врана, Што к'о погреб звонн сред мртвога дана. Где л’ је онај живот, обасути миљем, Који киптијаше бујнијем обиљем! Где је раскош она, где су оне чарн, Где су скупоцени они адиђари! Све .је мртво, бледо, све увело, ну.јно, Ледено и пемо, немо п нечујно. Свуда је празнина, свуда пустош сама, Свуда је безнађе, мртвпло п чама. 0 прнродо, слико мпра вечитога, II вечпте смрти шго те јоште чека, Тешки ли су дани, горка ли .је судба Тебе к'о п мене трошнога човека. Ужице Пијетро СВЕСКА 2. Косорић Дело. књ. 33. 10