Дело

10 Д Е Л О „Новце дај ил живот!“ дрекну кроз ноћ црну На јурнув' на жртву престрављен иосрну, Јер с рукама зграби помрчину саму. Лри одблеску муње, која кроз ноћ нлану Виде, где му прети мраком огрнут: „Куд си наго, хеј човече? да поробнш — смрт?!“ — И-гп Повод његовој смрти, беше ово: КоШпаГ је псе јако волео. Тако псто и његова жепа. Једпо од његовпх љубпмаца разболе се од бесноће п уједе његову жену. Познавајућп нрекомерну осетљивост свога невростенпчног мужа, она му не хтеде нпшта о томе рећп. већ, под некпм пзговором, отпутова право у Париз у завод Пггстеров. Но на жалост беше дошла сувише касно. Болест је отела маха п она јој подлеже. Тек после њене смрти песнпк је дознао за прави узрок, ко.ји га .је тако ужаснуо и потресао, да на брзо померп памећу. Пошто је био однесеп у 1\ту, у болнпцу за умно болесне, ту песнпк у скоро постаде жртва своје осетљпвостп: Он .је умро лањске године — 1903 — 26. октобра. После Вапс1е1а1ге-а, КоШпаГ је највећи француски песник ове врсте. У формп он је савршен. у пзразпма силан, у фпгурама необичан. Његовп тпновп пмају вајарску пластику а сликарску живост п боју. То су ликови иунп истпне п пунп живота. Радп прпмера завршпћемо овај краткп прпказ са неколпко његовпх стихова из његовог „ЗаШшђапцие", онп почпњу овако: „II еб! рагЊ 1е баШтћапсрле, Ое* ћатеаих 1пћобрИ:а11егб. Уепћге сгеих, Јоигћи, бапб боићегб, II тагсће е! 1а 1огсе 1и1 тапцие. Раг ипе госИе еп еШоппот ()ш 1ои§е ипе еаи сосћеиг с1е би1е, II Ггасегбе ип \та1 (1еих 1о1б поЈг Веб Гепсћгеб е! <1е 1а р1ше...“