Дело

ЧИИОВНИЧКО ПИТАЊЕ 159 водило рачуна о школским дипломама —јавл>а се у том погледу у последње време извесна реакција. Почињо се па име увиђати да дпплома нцје увек довољна гарантнја способпости и памети, ца чак ни спреме. II то је у главноме добро што се то почпње увиђати. Само треба пазптн да се у томе не претера, нарочпто у погледу њезине вредностп као критеријума за примање у државиу службу, и за авансовање у нижим положајима, и најпосле за прелазак у више положаје. Несумњиво је да диплома није сигурна гарантија за спрему њеног сопственика, и да он може битп у ствари н неспреман, али је вероватност да .је он и у ствари спреман, далеко већа код њега но код онога, ко днпломе нема, нити је потребне школе свршпо. Истпна је да има људи, који нпсу редовно свршнлп школе, на су се ипак доцнпје својом спремом истакли изнад многих школованих људн, али су такви људи по природн ствари изузетцп. Кад држава бира чиновннке она међутпм не сме да рачуна на изузетке, пошто ће се онда наравно у највећем броју случајева преварити. Кад држава прпма у службу кандидата, којп је редовно свршио школе, опа у његовој дпнломп нема пстина довољно гарантије, да је он у ствари спреман, алн пма гарантије да је он учпо оне дисциплине за које му је диплома издата, и да је то учио у годинама у којима су људи најспособнпји, да нетито систематски науче. Тпх гарантија међутим држава код нешколованнх људн нема. Пз тнх дакле разлога за ступање у државну службу морају се као погодба вше цпа поп узети школске квалификације. Те квалнфикације морају бити код вншпх чнновнпка највпше, које се за ту струку могу иматп, код нижих њихова висина биће разлнчна у појединим струкама, а према оценп законодавца. Друга врста квалификација, које се могу захтевати од чпновника, .јесу стручни државнп пспити. Ми нећемо овде доказнватн потребност и корпст државних пспита, јер је то непотребно доказивати. Члан 183. Устава решио је то питање офнрмативно, и сад је свако доказпвање за и против државних исппта излишно. Тн се иснпти по Уставу морају завестп. Ми смо мало раније говорећи о тој одредби уставној реклп да ми сматрамо да је уставотворац погрепшо кад је унео ту одредбу у Устав. II ако се у начелу слажемо с уставотворцем о потребности и корисностп стручних државних пспнта за чиновнике, мн мпслимо да је то ннтање ваљало оставитн да се решн специјалним