Дело

Д е л 0 162 цнја нарочито на већпм положајнма, врло скупо кошта, те је природно да држава желн те нробе да ограннчп на оие кандидате, код којнх је највећа вероватност да могу битн спремнп п способнн чпновппци. оато она тражи од кандпдата за државну службу бар неке ма и недовољне гарантије за спрему н способноет, а то су као што смо већ показали једнно школске дипломе и државпп стручни испнти. Но код чиповинка који су већ у службп, тај разлог ие постоји. С н.нма је већ учнњена проба, и могло се иасигурно утврдитп, да лп су они сиремнп и способни за посао, који нм /је поверен, плп нпсу. Ако нпсу способни држава има начина да нх уклони, ако су способни зашто им тражитн пакнадно гарантцје за способност. кад је ова на послу утврђена, дакле па најсигурнпјн начпн. Према томе несумњиво је да те чиновнике треба оставитп на местпма, на којима су се затекли, без тражења формалних квалификација. Но самим тим, што с.мо до сад изнели као разлог да се чпновннцн, којн се затекну у служби оставе на сво.јпм местпма без тражења формалних квалификација, показали смо уЈедно и зашто се те квалификације морају тражити од њпх за даље напредовање у служби. >Јер ако су тн чиновници показали н доказали па самом послу своју способност за место на коме су, они то нпсу доказалп ни могли доказати за впша места, пошто тај посао још нису нп радили. За та виша места онн једва да дају мало впше гарантије, по остали пешколованн људи. II зато се морају и подвргнути државном стручном испнту, ако не желе да заврше своју каријеру па месту на коме су се затекли. То су општа начела, којима се мора руководптп законодавац, при организацији појединих струка, а за одређивање чиновнпчкнх квалификација. Ми се нисмо могли упуштатп у детаље те организације, прво зато, што бн нам у томе случају требало нзнети цео план новог државног уређења, што би сасвнм пзлазило из оквпра ове расправе, а после и зато што би за тај посао било потррбно врло детаљно познавање стања, нотреба п прпроде свих нослова свих струка, а ми смо се баш зато и изјаснили против решавања чиновничког питања законом о чпновнпцима грађанскога реда, што смо сматрали даје то немогуће да зна један човек, па ни једна комисија. Мпслнмо међутим да смо номенута општа начела изнели довољно јас-но и довољно прегледно, да их је у примени на