Дело

178 Д Е Л 0 Грубеша Граднслав Тома (за се) Кочопар Граднслав Кочонар Кгкан Грубеша Градислав Кочонар Вукап Грубеша Кочопар Градислав Кочопар Граднслав Вткан «■ Неслога да ли ме1)у нас не сиде, Пли се збиља људп киеза стпде ? • Јар властела нам, ова сила веза, Устручава се пнт’ у здравље кнеза? Зар нма кога властелина туна Што не би пио? Или је то буна? (подругљиво) Но не, јер разне јесу жеље наше. Зар не видите да су празне чаше? Нануните их, пашто нразне речи? Охолост твоја тебе ће да згњечи. Не свпдп нам се баш кб нп ви сами. Трнста му мука! нема места тами. Градислав нпје нпгда био јадан, Кад треба да се казни нитков гадан. (Извуче мач) (извуче мач). Ја сам већ готов, хоћу крви ваше. (прпскочи му). Помпшљасте ли и па ствари наше? (прискочи Градиславу) Господо драга, мпшљења сте разна, Не дајте, да вас занесе ћуд празна. (остав.вајућп мач) Пмате право, има којекакви... (остављајући мач, упадне у реч) Толико тек знам, пре не бесте такви. Ја вам напомињем пријатељство наше. II ја сам био негда мисли ваше. Шта ћете време мења се кб људи. Јасннје! јер гнев раздире ми груди. •Ја држим доста да говорим гласно, Незадовољник н љубимац јасно Казује да то ннје једно исто. Тај надимак баш није за ме присто, Јер Градислав је само кнежев био Прнјатељ вазда, не љубимац, змпјо. Но, прпзнаћете да то чудно звонп, Човек не може да се на то склонн, Да вас не сетн на минуло доба,