Дело

1’ОРГКП КНКЗ Тома Жеговац Кочопар Вукан Ту Граднслав?! Зашто ? Издаја то је! Мир! та 1'ра.ја нашто? Не наглимо сад, свак мислн нек чува, Видећемо већ одкуд ветар дува. (Седају за деепп сто и иију). 177 ГЦЕНА ЧЕТВРТА Градиелав (улазн на средња крата, застане мало п промотри све, ирпђе левом столу). ?1.обро вече, желим свима срећу. Крчмар (уелужно) Добро вам вече, ми вама још већу. (доноеп шшо и одлази на средн.п у.таз). Градислав (скидајући калнак, себп). Као оно јастреб или шакал гладан, Што навали жељно на какав леш хладан, Тако и ови скупише се људи, Свп једне мисли, и сви једне жуди, Да смрсе конце човеку п жени, Ал’ најпре треба дати рачун мени. (Сипа себи впно. гласно, дижући чашу). Слободни будте, воља мп је јака, Да напијем сада у славу јунака; Живело веће, живела властела, Поносна, дична, вазда ведра чела; А с њоме кнез нам, најхрабрији борац, Слободе драге — свег осталог творац. (Принесе чашу устима, но када му нико не отпоздрави спусти је простодушно). Господо, ја сам на свашта баш свпк о, Ал, не и на то да здравици нико Не отппја. (тпхо осталима) Гле, наиосе нам ругу. (гласно) Не свиди нам се! Не наноснте тугу. Ја не разумем — рецпте мп како, Зар мене нпје разумети лако? Тома Кочонар Градислав Дело, књ. 33. 12