Дело

180 Д Е Л 0 Тома Кочоиар Груоеша Гојислав Брапислав Жеговац Тона Кочопар Вукан * Сви Бочопар Тома п Грубе Што више воли погинут* у боју, Но живоватп оваква жнвота, људе што је у свему срамота. Освета нек нас циљу нашем води, Нек отворн пут жељеној слободи. Нек сине сунце — сунашце слободе, 0, дилг' се, робл.е, дижи јадни роде! Освета грозна, освета том створу, Што дивну нашу упропастп Гору. Нестапе лп,га, убијемо л’ њега, Ослобођени тада бићемо од свега. Истина све је што Кочопар каже, С њиме ће сваки Србии да се слаже. Не смемо трпет’ тог што нам се свети, Убити га греба — ои мора умрети. Нар несрећа се све даље не креће, Задесити нас, зар ово зло неће? Неће лп наша закукати жена, Баш као ова што би сада сцена? К*о нам то јамчи за сигурност нашу, Зар мач лп овај што властела пашу? Не смемо нустпт' да се сабор створи. Продре ли тад ће постати још гори. 0, неће, Томо, не гако ми Бога, Моја ће рука смрвпт' скота тога. Властела треба да се сложно боре. (дижући десну руку) Смрт тиранпну! Смрт кнезу од Горе! Решено је сад! Ал’ сет’те се свега, Да мојој руци предадосте њега. II њу са њнме. А сада чујте плана лака, проста, Што за њих двоје бнће сасвим доста: Кад прве ноћп заноће у пољу, Тад изабраћу прилику најбољу, II довућп се до њих, ко вук тору, Побити оне који газе Гору. Ш (пружајући му руку) Уговор ту је — све ћемо да дамо.