Дело

ГОРГКИ кнкз 18б Тома Пзгубљен ти је! њему нема спаса, Од сада нећеш чут' му гласа. Браннслав Пратп се кући па се Богу моли, Он вазда своју сиротињу волн. Мај ка (тргпс мараму <■ главе, косе јој се ироспу по илећима) Ох, да је проклет крвиик целог века, Гроб нека му буде море илн река, Нек бедно свршп кб издајник клети, Нек му се народ за недела свети. 0, силни Боже, впднш ове сузе, Крвника казни, што мп чедо узе, Црну му главу прострелила стрела, Ох, клетва моја постпгла га цела. Срце му пукло — народ нек га спали, Нек бесии морски нокрију га вали. Очп му гадне испијале змије, Станка на земљи нек му иигде није, 0, да Бог да га стигло по најгоре, Убно се илн давио у море. (Одлази средипом плачући), СЦЕНА ДЕВКТА Пређашњи Ву кан Чујете л' како сиротиња кука, Видите л\ браћо, шта је беда, мука? 0, гле те сузе које мајка ронп, Гледајте како тираиин нас гонн. Пустите да вам иоубија ваше, Мол те се Богу за грехове наше. Некајте док вас тиранин не смрви, Док не нотону деца вам у крви. Мол'те се Богу — тужите се суду, Жпвите даље по закону луду. Не предузмите најстрожије мере, Нек другп за вас крв невину спере. Кочонар Ха, чекај само, тврдоглавче старн, Има, још нма, створења што мари За отаџбппу, домовпиу своју,