Дело

14 Д Е Л 0 би то ио ћеифу: „Лферпм! ачкосум ђидијо!“ рече му и потегие ћесу те пуца-пуца: иаброји му сто дуката пешћеша на длан. Други пут, цанум, сндио Мехмед-Алија у башчи под иеранцом иа серџадн. Нешто му се сврсни, к'о зорлн н сусилну Турчину, те простри преда се свилену чефру а машн се руком у џепове н зафатп пуне шаке маџарија па просин по чефри. ?3а тпм извадп златне кубурлије иза еилаја, погледа на тевабију око себе па ће рећи: „Бујурум, ђецо! Смпје ли се који од вас усулит' да узме ове паре пспред мене? К‘о их покупи, халалбсум му пх!... Ко је, побратимковићу мој свијетли, махнит — бива, да ломи главу баднјава? Све се згледа једпо на друго, ама нпко ни да ухом мрдне за то. Богме ту се хоће гвоздене очи, таликли чело, зенђил срце и велпк хербаблук, — а ко би, бива, све то мог‘о имат' до — Хаџи-бега? Нико, валај, до њега и главом н брадом. II он ти засука рукаве од кафтана, извади из. колана срмајли ледевицу па је потнрапш и ујдуриса: да га не бн нреварила — јер, бива, жени и пушки није никад вјероватф— па тп се истекар прнмаче кедифу, обрпу леденицу у њ па му се упиљи око у око; ха прнмичи се, ха га гледај нетренимице, а држи запету пушку у десннци и варакај се са својнјем сахнбијом, док ти с' у један декик донужи до чефре и маџарија, па је лцјевом руком скупи и затакни себи за бенснлах, и на исти се карар измакни и исправи — здрав чнтав. Све се живо, валахи, зачудп томе — е вет не би више ни да су виђели како шехнтан и мелахић мегдан дијеле. А Мехмед-Али.ја се прислонио уз дебло од наранџе, па уз’о бошчу н салте што чисти зној с чела и испод гуше, и пукће. Па тек премјери погледом Хаџи-бега од главе до пета, дозове га ближе те ће г упнтат': „Ама, бон био-не, како се смједе уканит' да тако урадиш — кад си лијепо знао: да бих ти мог’о избит’ обје очп, па појео вук магарца?!“ — „Валај, честити господару, ево како! — зађе Хаџи-бег: „Ја алнајишем да је теби чефра маџарија к’о шака дима, а мени је то читав мал и благо небројано. Зато с’ и усулих: ил’ их добит' па жпвјет' к‘о чо’јек, или погинут’ на исто мјесто; а, билај, од боље руке не бих никад ни умро!“ — „Па не би м’ убио, црн кук’о, да би ли?“ — запитаће кедиф.