Дело

ХА1.Ш-БЕГ 17 — Аман, честптп беже — за Свеца Мухамеда и за твоје лијепо здравље: пушћај нлн поспјеци!... Проста сабља по сто пута при овом белају. Авај, на што награјисах!... Аман, за фереџу Хазрети Фатиме — не дај да ћосају ђаури са мном!... дере се кукавни Мујага, а крв нз њега шица кроза сто рана и раница к’о да си вола закл’о. Хаџп-бег стао под једном врбом, па сехирп и чисто му се рахатлук пз очију расипа. Кавази, једнн стали око љега па кад с’ он грохотом насмије п они се закикоћу к’о махнити, а други камџијају с гувненога парапета јаднога Ћескина у гувну по трњу к’о да је — лише сунета — коњ. А Власи, џанум, к’о нексини Власи — нрићућорилн се испод врба, на да се растопе од ћеифа и густа: што тако мусломанин мусломанина мучи. Ах, ана сана ситим!... Пошто вет једном сасвијем малакса п паде ћатин Ћескин у гувну, смилова се Хаџи-бег те рече кавазима да га пушћају, и они га пзнијеше на рукама, свега избодена и нстиринтГша и .једва једвице жива и онесвијешћена. Хаџија на то учини срклет на слуге те нанесу воде п пзруче на жалосног поклисара, и псперу му рапе, па га намажу чнстијем уљем, привију му мелем, замотају га ћенарли крпама и обуку га и обују — а њега стала јека ж'о јунца. Билај, н невоља му је! — Узјаште га на коња, па му додајте узду, а ошините! — нареди Хаџи-бег момцима, који то за час и урадпше. Ћескине, бре! — зађе Хаџо братову азаху: — Сад пстекар идп и кажи Алнји, да сам жив умро од његова хјпиума н збрли се закарио од вашег ћескннлука! и уламар!... У толико Хаџи-бегови момци ошпну парипа под измрцваренијем Мујагом; ббнгир скочи н јурну к’о кад је камџија за сапима, а ћатип му 6биск’о час за врат час за гриву, па салте што видиш 'како му се бијели хамедија кроз пропланке од врба и ивовине друмом низ ријеку. Кад чује то, Али-паша се расрди — е вет, да може, све би ђаволу дао! II стане купит' војску да иде на Хаџи-бега, па како посиј’о так’ и нека пожње. Но Иаскоче људи, аге су, беговп су, снахије су — мусала, — те „Не, госиодару — јазук је; п ако је рувет и џенабет — буразер ти је; а да се правовјерна браћа кољу, то, бива дину не подноси. Па шта ће пам рећ' сјутра каури: ено, казаће, Али-паша се закрвио с царем, па му је мало што је турио нож у турску царевнну но с’ ено Дело, књ. 33. 2