Дело

Л Е Л О 1« обл уха к’о највпшег днн-душманппа н хајинсуза. Јес' чуо? Нди, и немој мн се враНат’ без њега — да јадан пијесн!“ Наш тн се Ћескпн оклепн н снуждн — к'о зна Хаџп-бега: 1,е ће он с њпм нзаћ’ на крај? Али у млађага поговора нема; иође —а не нде му се; узјаше коња, те тудпје си, те овудије си, ц\ка-цука те на Буну. Таман акшам, а он пред сараје Хапн-бегу. Хаџи-бег се шето поред рпјеке и надглед'о како му м’оба крчи лугове н ограђује баштппу. I\ад спази Ћескина, позаста те г' очека. Бдраво у господе п мерхаба, честнтн бег! — јави му се Ћескпн н прптрча те пољуби Хаџи-бега у прсн, па у руку па у скут од црвене доламе. — Мерхаба, ћатип-аго! — отпоздравп га бег: — Окле сад? Правце од Али-паше, и селам ти је за то п за то, н све му псприча што му је буразер поручио. Хаџн-бег се наслонио на ћорду, закурњавио ир'о шареног чнбука, па салте што одбија мирили тумбећију п иремјера ћатппа к'о јастреб пнјевца. — А како т' оно вабе? — пресијече му задробл>ени еглен Хаџија. а бјеше се и уздертио да пукне. Пме ми је Мујага Ћескин, честитн беже! одговори ћатпп н одвали му пату. — А, а; „Ћескин“ — то по-нашки значи жесток, „жестица“, — како ли?... Иеке! — Кад си тако жесток и толико ћескин, да си мор'о чак пз Стоца доћ' вођекана, да ми у име Алијно тресеш прашину внше главе из вашцјех ушљивијех чакшира, онда дедер мало да и ја тебе прожестим! — намркп се Хаџи-бег, па намнгну на кавазе те изују и свуку Ћескина гола голцпта к?о од мајке рођена, а нареди раји те набаца пуно гувно трња. — Ану, ти Ћескине, жестоки Ћескине, Алцјн измећару оврши-дер м’ ово драча! — зађе Хаџи-бег набусито и даде знак кавазима те докопају неталичног ћатипа к'о врећу вуне те с њим трес у трње на гувну, а заокуни га камџијама ожуљ! бфус!... Стоји дрека Ћескина, .једини Господе Боже, билај — не мислим нпуџехенему да би се горе дерао. К’оинијето шални пос'о: ем трње боде, ем камџија пуца, ем зазор чо'јеку голу међу толиким иксаном тунекана.