Дело

ХАТДИ-БЕГ 19 везиру и тако напријел. А све околиши и своди на једну: да, ■Гдва, није лијеио што се Хаџи-бег тако исхерио на банду мимо људе: но иек’ остави џинско коло, па ступи у оно које Бог миду;е и његов Нејгамбер. Хаџи-бег салте што пуши, дума и гледа испод ока не Те■фвш-ефендију. У .једна доба повика на слуге, да донесу ракију, п то препеченицу. Мал' по не би, ето ти мбмкиње ђе носи боцу најжешћег лозова првијенца од седам година. — Г1и', ефендум! Шта си се смрз о — мајка му стара?! ни.је рђава, оборила би хата, валај! Бујурум!... понуди бег хоџу. — Честити бег, знаш како .је: видиш, (показа на брадзт и хамеднју) не подноси: на мене ј' ови лнк и нур пејгамберова имама, па... Пз вина и ракије шехлтани ла.ју, а ту се .један мула, који зна Писмо и Свечев јасак, не сми.је упуштат'. — Шта? крмче — да би ли крмче! Ти да се нађеш, бива, да мени кажеш, да из мо.је раки.је лају шехитани! Пи', или ти сад прште тиква на четворо! — раздрије се Хаџи-бег и трже кубуру иза паса п5 ј уприје хоџи у повпје међу обје очи. Под Тефпк-ефендијом заклецаше кољена, без икаква илума пружп руку за боцу па зал:мури и наже облимице. Најприје се стреее. па преста. — али. кад сагледа Хаџи-бегове црне очи те пр^чита шта му пријетп, продужи пит — крка, крка, и за два декпка испи пола боце. Пошто одмаче боцу, прокрће се и продрма к'о овца послије стриже, па се извали на сједник п нскези зубе бутумвези к'о каква блеса. Хаџи-бег да цркне од смпјеха. У толпко друмом испод Хаџи-беговијех сараја ђаво нанесе једнога калуђера: пш о по просјачлуку, па и тудије на.љег'о; погурпо се под дубоком торбом, поштапио се, узврнуо мантије, па гега ли — гега. Бар га виђе. Хаџп-бег — к'о ђаво од ђавола — бирдем опреми каваза преда њ, да га сврати к њему. Демек, не потраја колпко бп стотину избројио, ете ти калућера. Доће, прилеће те пољубп Хаџпју у скут и у руку, назва Б*>га: .< абанхаиралах!" —.Алах-рази-олеун! прихвати му Хаџп-бег, а Те ;шк-хоџа само: 3-' сум! РСалуђер подвп руке на прси, па с пзмаче и ходе дворпт старијега, 1:ако Бог и наређује! — Аман јарабп! — заћ ће бег: — како с ови папази и хоџе гледају к'о со н очи. ТеД иче! видиш ли, болан, колико еп с пспрућпо тунекана. к'о гладна годпна? Помак се, дењиз, 2*