Дело

18 Д Е Л 0 оадгкГшА коље п е рођеппјем братом, с којијем је на једном ерц\- спав'о!“ II отуд, одовуд — пресалдумишу га те се отканп вбјштења на Хаџи-бега за тадекана. К, шта Не ее сад? Богме ти се здоговори Али-наша са својпјем већнлнма, те ти онраве до Хат.ш-бега најучепнјега хоцу у евој Херцеговннн, Тефнк-ефенднју; то бјеше спла наутикач: Куран п у сну знаваше с корпце у корнцу, све је Иитапе н туреке п ђаурске био ироучио, а Мевлуд чатпјаше к’о воду п еве седам кола небеснијех умнјаше у сред црне поноћи погодит како ее врте. Н»ему Али-паша ставп на душу да гледа те како бпло обрлатп Хаџију, да нонуип срце салавбтом, да бидне мнран, да оставп снротињу којој је доста п њена сиротовања, да пе гони бјесове п да старијем буразеру — к’о везиру — одаје нктибар, н не чпни забун у земљи. Тефпк-ефендпја појанш хата, те на Буну, — и затецп Хаџи-бега на баштнни пред кулом: сио у хладу под крстинама поред гувна па теферпчп како му чнпчије вршу ’шеницу. — Мерхаба, Хаџи-бе;ке! Здраво у господе! — ноздравн га Тефик и учинп му темена. — Мерхаба, ефендпјо!... Добро дош о! — одврати му селам Хаџо. — Здраво? — Добро! — Шућур Алауу! — Отур бакалум!... Отуриши, Бога ми. Пошто сједи, и распитај се за јуначко здравље, Хаџп-бег ће потегнут' духан-ћесу те хоџи: „На ти, запалн требињске бошче!“ — Тефик-ефендија та’ час виђе: која су доба, шћаше да одбије, али зна добро: с ким има посла, саже врат у рамена, узе ћесу, а Хаџи-бег намигну чибугџији да му дода чибук и да му га напуни. Сиромах ефендија стно-не стио мораде да пуши. Засузио к'о јак духан, а не научио духанит’, јер му то к’о хоџи не иодноси: да узме чибук у зубе а бројанице у ћош побаци. Пошто одбије неколпка дима, загрца се — хоће кашаљ да г' удави, иа иросто то, но гаје страх: да не одушии остраг к'о осприједа. Хаџи-бег се чини свему невјепг, а 'вамо да искида џигарпце од густа. — Кафеџијо, бре! Дишер 'вамо! Донеси-дер вбђекана ибрик кахве — гушће, грче, за ефендију. Ма бржај! — заповиједи бег. Хоџа се само мешкољи. Једва му се језик одријеши, те отаврзе диван. Заобиђе од баба-земана, чак откад је Алах свијет јаратнс о, па пређе на Маркове конаке, и растравеља се: то о дпну, то о хрзу, то о хадетима, то о наму, то о царству, то о