Дело

ХАЏИ-БЕГ 19 везиру и тако напријед. А све околиши и своди на једну: да, <шва, није лијепо што се Хаџи-бег тако исхерио на банду мимо људе; по нек’ остави џинско коло, па стугш у оно које Бог милује и његов Пејгамбер. Хаџи-бег салте што пуши, дума и гледа испод ока не Тефик-ефендију. У једна доба повика на слуге, да допесу ракију, и то нрепечепицу. Мал’ по не би, ето ти мбмкиње ђе носи боцу најжешћег лозова првијенца од седам година. — Пи’, ефендум! Шта си се смрз’о — мајка му стара?! Пиј, пије рђава, оборила би хата, валај! Бујурум!... нонуди бег хоџу. — Честити бег, знаш како је: видиш, (показа на браду и хамедију) не подноси; на мене ј’ ови лик и нур пејгамберова имама, па... Из вина и ракије шехитани лају, а ту се један мула, који зна Писмо и Свечев јасак, не смнје упуштат’. — Шта? крмче — да би ли крмче! Тн да се нађеш, бива, да мени кажеш, да из моје ракије лају шехитани! Пи’, или ти сад прште тпква на четворо! — раздрије се Хаџи-бег и трже кубуру иза паса па ј’ уприје хоџн у повије међу обје очи. Под Тефик-ефендијом заклецаше кољена, без икаква илума пружи руку за боцу па зажмурн и наже облимице. Најприје се стресе, па преста, — али, кад сагледа Хаџи-бегове црне очи те прочита шта му пријети, продужи иит' — крка, крка, и за два декика 'испи пола боце. Пошто одмаче боцу, нрокрће се и продрма к’о овца послије стриже, па се извали на сједник п искези зубе бутумвези к'о каква блбса. Хаџи-бег да цркне од смпјеха. У толико друмом испод Хаџи-беговнјех сараја ђаво нанесе једнога калуђера; иш'о по просјачлуку, на и тудије паљего; погурио се под дубоком торбом, поштапио се, узврнуо мантије, па гега ли — гега. Бпр га виђе, Хаџи-бег — к’о ђаво од ђавола — бирдем опреми каваза преда њ, да га сврати к њему. •Демек, не потраја колико би стотину избројио, ете ти калуђера. Дође, прилеће те пољуби Хаџију у скут и у руку, назва Бога: „Сабанхапралах!“ —„Алах-рази-олсун! прихвати му Хаџи-бег, а Тефик-хоџа само: Збсум! Калуђер подви руке па прси, па с' измаче и ходе дворит' старијега, како Бог и наређује! — Аман јараби! — заћ' ће бег: — како с’ овп папази н хоџе гледају к’о со и очи. Тефиче! видиш ли, болан, колико <41 с' испрућпо тунекана, к’о гладиа годпна? Помак’ се, дењиз, 2*