Дело

ТАЈНИ САВЕТНИК 391 голуб око голубице; о спуштао се иа једно колено, о савпјао се у клупче... Моја матн, уморна од посла и загрејана од глачања, носматрала је сву ту дугу процедуру и говорила: — Пази добро, Спнридоне, сам Бог ће ти паплатитп ако чоју исквариш! Не имао среће ако не потрефиш! А те су га речи бацале у бригу, те га панзменце обузимала час ватра час зној, Јер је био уверен да неће „потрефити“. За моје одело узео је једиу рубљу и двадесет копејака, а за одело Победимскога две рубље; чоја, постава и дугмета били су нагаи. То већ нпје скупо, тим мање што је од Новостроевке до нас било девет врста, а он је ради пробања долазпо четпри пута. Кадгод смо, ради тих проба, нас двојица навлачили уске панталоне и капуте, испрекргатане концпма, мати се увек презриво мрштила и ишчуђавала: — Сам Бог зна каква је то сад мода! Некако је човеку чак стид и да гледа. Одиста, да ми браца није из престонпце, не бих ја вама шпла то тако одело, по моди! Спиридон, весео што не грде њега иего моду, смицао је раменима и уздисао као да би желео рећи: „Шта ћете, то је дух времена!“ Узбуђење с ко.јим смо очекивали госта може се упоредити с опом запетошћу с којом спирптисте од минута па минут очек^ју да се иојави дух. Мати се мучила с њеном мигреном и сваки час је плакала. Ја сам изгубио апетит, спавао сам рђаво, лекције нисам учио. Чак ме ни у сну није остављала жеља да што пре видим генерала, тојест човека с еполетама, златном крагном толико високом да подупире и унш, и с голом сабљом у руци,-— у длаку онаквога као у пашој сали онога на слицп, што бечи страшне црне очи на свакога ко се усуди да га ногледа. Једини Победимски био је у свом обичном расположењу. Нцје се он ни бојао ни радовао, него само покаткад, саслушавши од матере историју породице Гундасових, рекао. — Да, биће пријатно поразговарати се с човеком свежим. На нашем имању мога су учптеља гледали као изузетак од прпроде. Он је био младић од двадесет годипа, бубуљичав, тршав, с уским челом и необично дугачким носом. Нос је био тако велики, да је мој учитељ морао као тица да крпви главу ако је хтео што да разгледа. По нашем схватању у читавој губерпији није бпло човека наметнпјег, образованпјег н галантнпјег. Свршио је шест разреда гимназије и уппсао се у вете-