Дело

ТАЈНН САБЕТНИК 401 А зашто то? — промуклим гласом запита Федор. — Метнуо бих је под стакло и ставпо на сво.ј писаћи сто, да уживам гледајући је и да .је другима показујем. Знате, Пелагија Пваповпа, код нас тамо нема таквих као што сте вп. Ми имамо богаства, зпатпости, понекад леноте, али немамо тог иравог истинитог живота... тог здравог спокојства... Ујак седе поред ње и узе је за руку. — II тако вн нећете са мном у Петроград? — насмеја се оп. — Онда ми дајте бар вашу ручицу... Прекрасиа је! Не дате? Е на лепо, тврдице, опда бар допустите да је пољубим. У тај мах тресну једна столнца. Федор скочи и достојанственим, тешкпм корацима приће жени. Лице му беше мртвачки бледо и дрхтало је. Он из све сеаге удари песницом по столићу и рече тупим гласом: — Ја не дам! - Једновремепо с њиме скочп и Победимски. И онјебио блед п љут, и он приђе Татјани Ивановној, и он ударп песнпцом по столу... — Ја... ја не допуштам! — рече он. — Како? Шта је то? — зачуди се ујак. — Ја не дам! — понови Федор лупнувши по столу. Ујак скочи и плашљиво устрепта очима. Хтео је да говорп, али од запрепашћеностн и престрашеностп нп.је могао ни речи да изусти, збуњепо се осмехну и старачким кораком уситни и оде из нашег стана оставивши своју капу. Кад мало после дође код нас узнемирена мати, Федор и Иобедимскп су још иепрестано, као ковачи чекпћима, лупали о сто и викали: „ја не дам!“ — Шта се то код вас десило? .— заппта мати. — Шта је то? Шта се то с брацом десило? Погледавши у бледу, преплашену Татјану Ивановну и на њеног ражљућеног мужа она се, извесно, досетила шта је. Уздахну и замаха главом. Е па доста, доста, не лупајте! — рече она. — Доста, Федоре! — А ви, Јегоре Алекснјевпћу, што вн лупате? А шта ви ту имате? Победпмски се трже и збупи. Федор упре сталан иоглед на њ на на жепу, на опда пође по соби. Кад мама оде Федор дохвати мога учитеља, пздиже гау ваздух п избаци кроз врата... Тб што сам видео дуго потом чппило ми се да је сан био. Дело, кљ. 33. 26