Дело

400 Д Е Ј1 0 Откако је ујка иочео похађати наше одељење Федор и мој учнтељ су се знатно измеппли. Федор нпје внше ишао у лов, раио се враћао кућп, ностао још ћугљивијп, и некако особито злобно п огорчено севао очима на жепу. Учнтељ је увек иред ујком говорио о својнм епнзоотпјама, мргодио се п бурио, шта впше п осмехнвао се нроннчио. — Долазп паш мпшпћ! — прогунђа он једном кад ујка опет нрпђе нашем трему. Ову промену код љнх двојпце тумачно сам као да нх је ујак што увредмо. Он, расејап, мешао је њихова имена, и отншао је а ппје знао ко је од њих мој учитељ а ко муж Татјане Пваповпе, па и саму Татјаиу називаоје час Настасија, час Пелагпја а час Евдокнја. Гледајући нас оп се веселно, али се смејао и попашао као према малој децп... Све то, свакако, могло је да вређа младе људе. Али у њих перасположење ннје долазило отуда, него, како сад разумем, са пеких нежппјих осећања. Сећам се, једпе вечери сам седео на сандуку и борио се са сном. Капци су ми били ко од олова а снага пзпурепа јурењем од јутра до мрака, — клањао сам се па све стране. Али борно сам се са сном и ппак старао да гледам. Било је око поноћи. Татјана Пвановна, ружнчаста, смерна, тпха, као и увек, седела је крај столића и шила мужу кошуљу. Пз једнога кута севале су Федорове очи упрте у њу, био је туробан и мрачан, а у другоме куту седео је Победпмски, сав упао у високу јаку своје рубине и срдито дувао. Ујак је ходао из угла у угао и нешто мислио. Царовала је тишина, само се чуло како шушка платио у Татјаниипм рукама. Ујак се изнепада заустави нред њом и рече: — Ви сте сви тако млади, свежи, честити, тако спокојио жпвпте овде у овој тишпни, да вам завидим. Задобно ме тај ваш живот, научио сам на њ’ па ме срце боли кад помислим да одавде морам отпћи... Верујте, искрено говорпм! Дремеж ме савлада, склоппх очп и заснах. Разбуди ме нека лупа, и кад се пренух, ујак је стајао пред Татјапом Ивановпом и разпежено је гледао. Образи му се зажарили. — Мој живот је прошао, — говорпо је. — Ја нисам ни живео! Ваше младо лице подсећа ме на моју изгубљену младост, али ја био пристао да до саме смрти седим овде и да вас гледам. Врло бих вас радо узео и одвео са собом у Петроград.