Дело

ТА.ЈПП САВЕТНИК 309 љепп учитељ, ма шта да учпнп Татјана Ивановна, све му је било прпјатно и драго, све га веселило до одушевљења. А кад после вечере Татјаиа Ивановна смерно и мпрно седе у крајичак и узе да везе, он пе скидаше очију с њених прстића и брбљаше без прекида. — Треба, пријатељи, што внше да хитате жнвети... 1'оворпо је ои. — Нека вас Бог сачува да садашњост жртвујете будућпостп! У садашљости је младост, здравље, снага бодрост, а будућност, — то је обмана, дим! Чим куцне двадесет годпна одмах почнњите живети. Татјапа Ивановна испусти иглу. Ујка скочи, подиже иглу п ноклонпвши се иредаде је Татјани, и тои приликом ја првп пут спазим да на свету има људи финијих од Победимског. — Јест... —иаставн ујак. — Љубите, женпте се... чините будалаиггине. У будалаштннама и глупостима има много, много више животнога п здравога него у нашим плачевним тежњама и тркама за правим животом. Ујак је говорио много и дуго, толико дуго да нам је доднјао. Ја сам седео на страну на једном сандуку, слушао га н дремао. Мучило ме што никако ни једап ноглед не баци на мене. Нпје ме ни видео. Отишао је пз нашег стана у два часа по поноћи, када сам ја, не могућн одолети дремежу, већ тврдо спавао. Од тада је ујак долазио свако вече. С нама је певао, вечеравао н сваки пут проседео до два часа ноћи и неуморно ћеретао све о једном те истом. Вечерњи ноћни рад је оставио, и крајем .јуна, кад се тајни саветпик навикао па мамине ћурке и компоте, оставио је н свој дневни рад. Одбно се од стола и предао се „животу“. Дањује ходао но башти, звиждукао н сметао радницима терајући их да му ово-оио причају. Кад уочи Татјану Иваиовну прилазијој, иако она штогод носи нудп јој своје услуге, што њу страшно збуњује. Како је лето освајало тако мој ујак постајаше све ветрењастији, расејанији и живљи. Победимски се сасвим разочарао у њему. — Сувише једностран човек... — говораше он. — Ни за трунку се не видп дајеон био на вишим степеннма јерархиЈе. Чак пе уме ни да говори. После сваке речи: ,,'тако ми Бога“. Не, он ми се не доиада!