Дело

ЕМЉО УККНЛЕКЕ\ 407 Уегћаегеп није прп.јатељ строгих и утврђених закона поезпје. У форми он се ретко држи оипх шаблона, на које смо од увек навикли: песме су му ретко подељене у строфе са одређеним бројем стпхова а метрпка му је слободна од свпју закона и нравила. Обоје оп бира према предмету п своме иахођењу; у истоме сневу он промењује метрику и строфе иовећава п смањује и потчињава пх идејама онако како кад теку. Његове строфе нису удешене за око. Његови стпхови п његова метрика теку из идеја, које им саме собом дају облик као што је звук појав особппе метала из којег проистиче. — Опе су нзраз а не предмет; његова метрика и његов слик није намењен уву обоје стоје у служби идеје. Па ипак зато, Уегћаегеп-ови „Слободни стихови“ пуни су иенадмапше музичке леноте. За његове стихове вели Апбге Веашпег, у своју интересантној студији о његовпм несмама („Ке\тие ћ1еп“) овако: „Уегћаегеп-ове песме пуне су музичке лепоте; кад пх читамо гласно, чинп нам се као да чујемо оне дивне рапсоднје ЛУћћгпап-ове. Као нека река, чпји бн се вали ломили о металне степе сухога злата, док би са своје глатке поврпшне одбијали сјајну светлоет сунца и муње — тако иешто осећамо кад чптамо његове стихове“. Треба само гласно прочитати његову песму: „Ветар“, па да се уверимо о музичкој јачини његове поезије. Кад ову иесму чптамо, нама се чпни да у истини дува онај дуготрајпи новембарски ветар, којп час хучи п бучи, час пишти, час јечи, тресе, кпда п ломи. Онда осећамо како бука престаје, као да се стишава, да онет изнова одпочне свој бес, затпм дува па махове па се пзпова притаји, престаје, да опет пзиова отпочне своју бескрајњу новембарску песму. При гласноме читању ове песме нас обузима досада, псто као при дуготрајиоме ветру, осећамо се уморни, задихани, исто као да у ствари осећамо његову хуку или да се са њоме фактичкп боримо. Ова је песма једна од његових најлепших песама, испеваних у овоме жанру. У томе маниру има више његовпх песама. Такове су му: „Пожар пластова“, „На северу“, „Светли часови“ и др. У њима се баш н огледа песпиков манпр. ЕтПе Уегћаегеп родио се г. 1855. у §1. Атапсћзпг-Ебсапћ у близпни Анверса. Своје детпњство провео је у слободи нрнроде. Прве своје иесме издао је г. 1883. (у Брпселу), под насловом: „Без Р1атапс1еб“. Те песме, као и доцнија његова дела: „Ееб Г)ећас1е8“, „Моше8“, дпшу натурализмом школе реалне.