Дело

Д Е Л 0 408 Све ове пссме, врло су лепе, алп оне још ие истнчу \'гегћаегеп-а у љеговој правој бојн н јачини. >’ свом делу „Сез С1ашапс1ез“,1 песник нам у верннм слнкама оинсује дпвну природу своје отаџбине: сочне ливаде пупе иољског цвећп, њиве, аасејапе ланом и пшенпцом, мочари п баруштнне и недогледно море. На другом месту, он нас води у коњупшнце илп у сељачка дворишта но којима трче мали руменн сељачпћи јурећи кокошке и петлове илн нас води у тоцле крчме, које смрде на дувап и пиће, у којпма адраве сеоске девојке пграју са веселим момцпма, и т. д. Ове нас песме необично опомињу на слике Рубенса и Текијера. Опе су мало храиаве п сурове алн природне, пуне јаких контраста алн п снаге п живота. Доцннје његово дело, које носп наслов: „Мотез“1 2 3 то је један решкиП горе поменутоме његовом првом делу. У њему нам песник приказује његову Фландрију, са друге, протпвне стране. Онамо слободна природа, здрав п свеж ваздух, снага и живот, овде меланхолија н мистицизам, малаксалоет и застој, рушевина, умирање. Тамо садашњост овде нрошлост. Ту нам песник слнка скромне и побожне калуђере напвне удвараче жена, добричине чнјп свакодневни усамљенп живот протиче неонажено, мпрно без потреса н борбе, старе витезе који цркву сматрају за свој замак плп старошћу пзнемогле племиће, који по ваздан седе у цркви у својпм столовима, снивајући снове прошлости — то су тниови негдашњих времена, горди услед увређеног самољубља, страстни од претеране побожности. Ове живе људске сенке лагано корачају преко хладовитих црквених дворишта хитајући на јутрење. Обдан се задржавају у својим усамљеним ћелијама или каменпм замцима, иредајући се сповима и молитвама. У вече пак, кад анђели са пеба почну да слазе, они се предају сну, чекајући да настуии мрачни тренутак, који ће их препети у зрачне пределе вечности. Ове су песме истините у својој простоти и ванредно живописне. Но при свем том, у њима Уегћаегеп још не чоказује своје особине и своју моћ. Тек у његовим доцнпјпм делима: „ћез 8оп*з“, „ћез Е)ећас1ез“, „Тез Иашћеапх поггз“ 3 показује се оиа 1 (Брпсел 1883). 2 (Парпз 1886). 3 1887. 88, 90.