Дело

-110 Д Е .1 О 1.\ор1)о п ирогања утпарп грозоте1 и мракн. Мосто оинх страхота, јањоа се тнх. умплаи крај: свуд унаокодо ипчо и цвста мпрпсно цвсћс, потоци вессло жуборе, златие бубпце уалсћу к сунцу; свуд иичс ретко цнеће, то су чисте душе: покрај њега .у чпстнм одећама иролаве светитељн, нагпњу се н мирпшу; једап сс цветак зове: праиггаи.с, другп: доброта, трећп: љубав, ч^1тврти: пожртвовање. Тија песма — иесма свстлих треиутака мплозвучио разлеже сс свуда. То је песма л.убавп, која радошћу п блаженством псиуњава сва бпћа. Уегћаегеи-ова доцннја дела посвећепа су велшшм соцпја шим питањнма. Његова снажпа снага уобразиља на овоме земљпшту у стању је била да подпгне једну величанствспу уметнпчку зграду. Под утпском тих велпкпх социјалних пптан.а ностала је његова трплогија: „Сашра^иез ћаНисГпеев", „УШев Шп1,асп1аЈге8“ н „Апћев“. \ првоме дс.ту ове трплогије песинк нам ванредно живпм брјама слика жалоспе сеоске прилнке: н.пвс исплакане, ливаде упарложене, дворпшта напуштена и забатаљена. Све живо оставља село п бега у градове, па сусрет невољама и пада у руке великоварошким бедама н пскушењнма. У другој књизп песнпк нзноси слику великоварошког жпвота: дуге, шпроке улпце, кроз које јури светина грозничавом журбом у потерп за хлебом и златом. Пространн тргови, на њима се дпжу споменицп у конвенционалним позама, мало даље уздиже се монументална зграда берзе, —спомеппк злата: у унутрашњости те зграде беспе све могуће жеље и пожуде, нљачка и отнмачпна. Свуд редом ређају се дућани нунп јестпва, зачпна и заслада, даље се нижу дућанп пренуин сваковрсном скупоценом робом, свиленим тканннама и меком кадифом, док се у понеком излогу блиста злато и драги камен... Похотљива гомпла, стојп крај тпх излога и ппљп у њих успламтелим ногледима и бесомучном пожудом у своме срцу. Тамо опет позоришта маме светину својом галамом, светлошћу н лажним сјајем а певачпце и играчице очаравају гомнлу својом песмом и игром, облпном и пластиком свога тела и белином грудп и руку својпх. А на неколпко коррчаји даље пуше се димњаци радионица и фабрика, у којима тешки чекићи ударају дан и ноћ илп машине вечито стењу. Пзнад ове вреве и журбе великоварошког жпвота, за овом светнном која грозничавом журбом јури у потери за хлебом п новцем, за насладама и уживањем, у бли-