Дело

КН.ИЖЕВНОСТ 415 Ана, која је замрзла у предрасудама своје сталешке тугаљивостн. На супрот оврј, готово неурачунљивој, али веома типичној арпстократској мумијп, пуна живота млада Христина, преставпица нреврене буржоааије нејасно предосећа да се с нојавом Француза прпблпжују нове и боље струје. Она преживљује јака премда п гроаинчаво-језива осећања радозналога иестрпљења. Ннје она сама узбуђепа... Прп таком пснхолошком расположењу и збуњености већпне плаховптост Орсато може бити само незгодна н смепша. Њега нико не разуме, његов патриотски протест нема земљишта за себе. Алп Орсато не поиушта, јер је његова душа другога, веома тврдога кова за попуштање. Орсато, као живи анахронизам, остаје и у овој изрођеној епоси, у којој жнве људе замењују некакве сенке људске без живота и воље, веран самоме себи н сутестијама своје интолерантне али ипак велике, не знам како бпх рекао, философије пли безумља? Закључни чип драме у овоме смпслу можда је најјачи н пајтпппчнпји у њој. Онима, који пе познају оригнналну, у доба наше својствену само Дубровпику психологпју преставпика старпх аристократских нороднца, оп може изгледатп непрпродан и претерап. Међутим ова црта, ма како да буни наша естетичка осећања схваћена је психолошки верно, јер п у наше време постгје у Дубровнику преставници једпе од пајстарнјпх патрицијаискпх породица, грофови II., који су свп без изузетка билп и свршили свој живот неожењени пз разлога сличних оннма, којима се руководе Орсато и Тереза. У осталом зар у драми Матерлипка Мона Вана не долази у стање, које је сличано са епизодом између Орсата и Терезе? Разуме се, оно је створено нобудама, којих нема код Орсата и Терезе, овпх „ешшссШ нпрепаП“, да се изразим, речпма једнога јунака драме Војновића, али се добија нсти ефекат, којн је изазван како изгледана први иоглед истим љубавним стаиовиштем. Оно такође шокира и на нрви иоглед изгледа невероватним п пзазваним болесном тежњом за љубавном сензацијом без потребе. Код Матерлинка Кондомтере Прпнцпвале саглашава се да иоштедп опкољену Ппзу, али под неизбежним условом, да Мона Вана дође у његов логор ноћу гола и сама. Мона Ваиа се ие колеба ни једнога тренутка, него одмах пде на његов позпв п Комдомере је иггеди и враћа натраг невнну. М. Бакунин.