Дело

Л Е Л 0 414 новнћа што се тнче лнтерарности п наразитостп не може боље бпти. > !пеговом комаду има драмскпх слпка, које су добро схваИене п карактера. чије су црте рељефно обнл>ежене, као што су оцртанн н пснхолошкп мотмви. „АНопк епГапкз!" нпје обично дело, иатрнотска иесма, која је наппсана :за паграду по рецепту свечане али званнчне Канате. Драма Војновића живн својнм жпвотом, она се не замршује у ефектие алп баналне фраое, које говоре само о беспомоћној охолости писца, У осталом радња ннје комплпкована, алн се са жпвп.м темпом креће напред п логичкп се развпја сагласпо прплпкама дотнчнога момента. На послетку језпк је драме свуда леп, погдекад силан п местпмице испуњеи збијеношћу Матерлнпка, али без његовога тамнога снмволизма, досадних повторавања п топтања на месту, што веома често парушава целипу и лепоту утнска, који је и без овога често површан, а Пеит <1е реан. Војновпћ веома тачно предаје тнппчне особине душевнога и духовнога, у онште сиромашнога живота, дубровачке аристократије у добу опадања републнке; он црта њену охолу усамљеност, њен умни назадак и тугаљпво презриви однос према народу, буржоазији. Рекох, да описује доба опадања републике, јер у времену напретка п.еиога и одпосио велпчине своје Дубровачка Република више нута нстицала је напред веома талентоване људе, чак н талентоване државнике иа свој начин. Алп у овоме добу, т.ј. у данима уласка Француза у Дубровник на челу са маршалом Мармоном, Дубровник је бно већ давно нситпио своје грађаиске врлпие и престављао само сенку пекадашње величнне и бнвше самосталностд државне и духовне. Због тога је тако ништаван и жалостан КеРоге Републике са својнма сенаторима патрицијама. Орсато са својим римским врлинама, с пеумесном жудњом за борбу и страдања може само стешњавати и раздражавати ове мале, ситне опортуинсте, који са страхом слушају претње Марсељезе. Одјеци моћне химне слободе, једнакости и браства разлежу се и шпре као таласи свежега и слободнога ваздуха по кући ко.ја је до данас била добро затворена и у којој су се гушнли ови бледп преставници већ преживеле аристократске олигархије. Маршал Мармон је почетак свршетка; ово је пови Ханибал ате рогвав. Презрени санкилоти Французи не „пролазе“ само кроз безаштитну републику, они „улазе“ у светињу светиња. У сличну француску дрскост сумња јонг само допа