Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 427 том, Аустро-Угарска и даље остаје поглавитп купад наших производа, јер па пијацама другпх земаља наша пољоприврсда не може копкурисати ни количипом ни квалитетом. Али, докле тако стојимо с извозом, којим смо готово потиуно везани за Аустро-Угарску, с увозом сасвим друкчије: Аустро-Угарској стално отимају нашу иијацу друге земље, индустрпски развиЈСПије и каниталистички јаче. Увоз из Аустро-Угарекс стално пада: за 25. година је готово на ноловииу спао; а текао је овако: У I нериоду 1879—1883. год. 90-15. * II г> 1884—1888. „ 7Г24, „ III 1889—1893. „ 60-67. „ IV У) 1894—1898. „ 57-48. „ V У.> 1899—1903. „ 55-35. Аустро-Угарску отпочињу потискивати с паше нијаце поглавито Немачка, Епглеска и Фрапцуска, куд и камо иидустријалније земље од Аустро-Угарске.1 Треба још иавести: да је извоз у 1903. год. био већн од увоза, и да то стално бива за последњих 15 година, као хпто овп.ј преглед показује: већи увоз извоз увоз извоз I нериод 1879—1883. 45,800.989. 38,957.350. 6,843.639. II „ 1884—1888. 42,955.489. 38,670.364. 4,285.125. III „ 1889—1893. 38,737.219. 46,509.672. 7,772.453. IV „ 1894—1898. 36,596.898. 51,146,226. 14,549.328. V „ 1899—1903. 49,469.454. 66,008.611. 16,539.157. Од интереса је напоменути: да је 1843. год. увоз (8,959.651) био од извоза (5,587.011) већп за 3,372.640 дпп. Само, сад настаје нитање: какав је то нзвоз? Но о томе други пут. Драгиша /!апчевић. 1 У 1903. год. увоз је падао на Аустро-Угарску 61-65. Америку 1-31. Немачку 12-27. Руспју Г24. Енглеску 7-36. Грчку 0-85. Францус.ку 4-69. Бугарску 0-66. Турску 3-29. Холапдију 0-56. Италпју 2-02. Белгпју 0-42. Румунију Г92. Босну 0-14. Швајцарску Г49. Црну Гору 0*12.