Дело

БЕЛЕШКЕ' КЊИЖЕВНОСТ Пјесме Јакова Шантића. — Млади аесппк песрећпога парода кршне Херцеговпне п „тужнпх брда своје домовпне јадне“ Јаков Шантпћ штампао је укусну п елегантну малу збпрку својпх најновпјпх песама. које је поделпо у четпрп групе: тренутцп; на мору: на Алппма п послпје растанка. Збпрка пма 53 малпх странпца п 28 лепих песама, од којпх су неке п ранпје биле објављене. Све су оне једно мало врело, из кога пзбијају онп вечптп млазевп праве п нстпнске поезије. Тежња за слободнпм жпвотом своје потлачене средине, жудња за пскреном љубављу (љубптп п љубљен бптп) главне су одлике овпх простосрдачних и пскренпх стпхова. Нашој лптерарној продукцији, која нарочпто баш нашпх дана показује у себп толико много болеснпх и убптачнпх елемената (срећом унесенпх с поља), могу п треба да послуже као један. прп свем том несавршен, углед. У место усиљенпх и извештанпх осећања, уображеног и пзмишље1ног бола и смешне надувености неких нашпх новијих лптерата треба истаћи здраву, реалну и свежу поезпју, која пзражава искрепост осећања па било то појединаца пли једног угњетепог народа, као што је у овој збрцп случај, пли патње п захтеве једне подјармљене п експлоатпсане друштвене класе, као што се то види код гепијалног и неоцењеног српског пролетерског песпика пок. Косте Абрашевпћа, Змаја п раппје Јаше Томића. — Жалосна је ствар, али треба истаћи: да и наша „прпјатељска“ литерарна, а п паучпа, критика ни из далека не одговара својпм племенитим задацима. И за њу као п за праву поезпју нашег друштва може се с правом рећи Шантићевпм речпма: ...0, гдје су, гдје су?... Или сп, можда, духом клонула Под тешкпм јармом дугог сужанства ’ Алп поред свих садашњих апомалија треба се надати да ће п ово суморно јесење време паше књпжевности, истина после студених јавуарских мразева престати. Јер смо ми и 1 Ко од ппсаца илп издавача жели да му се дело прпкаже у овоме листу, међу белешкама или међу рефератима, нека пзволи свој сгшс пли своје издање послатп уреднпштву овога листа.