Дело

Б Е Л Е III К Е 431 ставши председнпком па збору омладипском (1800), осе!1ао је као своју дулшост, да учпнп све, што може, да се Бранкова жел.а остварп. Што је оетварена (1883.), у главном је његова заслуга. Пренос Бранковпх костпју претво]шо се у велнко пародпо славље, и тај заиста знаменитп догађај, којп је заменио омладинску скуиштппу, оппсао је Адамов у „Јавору" за ону годпну. Наппсао је и језгровнту мопографију о Брапку са многим новим подацпма уз Поповића издање Брапковпх несама. — акадаје, носле краткога застоја у књижевном раду, решпо се, ие сам да ради, по да урадп, да други раде, н покренуо књнжевнп лист, назвао га је „Бранковим Колом“. — Кроз десет годипа уређује он тај лпст са ретким п за наше прплнке досад беспримерним самопрегорењем, п стојећи на стаповишту, да п књпжеван рад заслужује накнаду, н паграђујућн до крајњих грапица могућностп своје сарадннке, сам за себе пе тражп никакве накнаде за све сво.је наиоре и нздање, од којпх материјалпп, џ ако су велики, заиота нису највећи, јер се за њега с правом може рећн, да је у „Брапково Коло“ упео и сву душу своју. II ко не зна лпчно Пају Марковпћа Адамова, из његовпх дела и рада може видети, да је то добар човек, п то у смислу апсолутном, где позитив више вредп од сваке комиарације. А доброта је иајређа ствар међу људпма, — зато мпогп п узимају на се разне впдове, да се као такови прикажу, — а уједно н најбоља, јер она пајвише добра доносп. Паја Марковић Адамов уме да нрегорн себе и као учптељ п као књижевник и као уредпик п као ноборпик за пародпе стварп. - стога пека му је од иас призпата и слава и хвала! РАЗНО Артилерија. У штампарској радионпцп Мпнпстарства Војног штампао је Д. Влајић, пуковпнк и редовпп професор Војне Академнје VIII део својих радова: о балистици. Књига има 434 стране са разнпм таблицама и израчунавањима, а у њој се говори: о балистици у онште; упутрашњој балистицп; спољној балистици; балистнци на метп; нншањењу; иосредном гађању: таблицама гађања н о теорији изналажења одстојања мете гађањем (1.—411. стр.). На крају аред мпогобројним, већ поменутим, таблицама иисац је пазначио и литературу, којом се је прп пзради овога посла послужио. ЧИТУУВА А. Н. Пипин. — Рускоме пароду као да је суђепо, да баш за време дугог трајања овога тешког и далеког рата, губи поред огромног броја жртава на бојноме пољу у источпој Азијп још и евоје нреставнпке културе, пауке п уметности, н то пе од непријатељских тападп већ од оиог општег непрпјатеља, ко.ји сваког човека од самог рођења прати. Текакоје којн месец протекао од смрти Чеховљеве а већ нам дође глае да је и А. Н. Пиппн премппуо - у време, када је руском друштву н сувише био потребан: због своје енциклопедиске спреме, због реформаторске увпђавпостп. због интелигепцпје н широкпх погледа, којима се овај наиредвп човек у Русији беше истакао. Када оно после 1848. годнне у Руснјп отпоче реакција беснетп са свнма својим кобпим и антикултурппм подвизима млади Пиппн одушевљаваше се и напајаше идејама оних рускпх напредних елемената, који се тада беху окупплн око чувепог „Савремепика“ и „Отечественпја Записки". Гогољев реализам и Бјелипсков критпцизам начинили су од њега .једнога реалнога посматрача, научара н критпчара, какав је оп кроз цео свој