Дело

живот остао. Ои — иреводплац иа рускп Дрепера, Хетиера, п Шлосера ирппадао је умерепо-лпбералној струјп у Руспјп, али је у својпм лптерарипм и научпим радовнма мпого да.ве пшао п доппрао чак до модерног иатеријалпзма. Од књижевностп је са пунпм правом — захтевао да она буде верап отпсак стварпога народног живота са свпма његовим добрнм п р1)авпм странама. Оп, којн се је развпјао у време пптепзпвпог и бла^ готворног рада једпога Черппшевског, Ппсарева п Бјелинског, увпдео је сву опу немпновну друштвепу узајамност, која у дапом псторпјском моменту мора да буде код свпх онпх парода, којп желе да пх точак друштвеног развптка пе прегазп гевр. којп пеће да пропадпу. И због тога нпкад није презао од онпх културних европскпх установа, које, пресађепе у Руспјп, имају тек да покажу шта је у стању рускп народ да постпгпе. У својпм радовпма на псторпјп књнжевностп п етнографпјп свагда је указпвао на потребе народног живота, које су у руској књпжевностп, каткад завпјено, алп увек јасно пстпцане. Нарочпто данас, када је напредпп п уставнп покрет у Руспји, п поврх свпх апсолутистичких свеза п прптпсака, узео и сувпше маха, његовп саветп и учешће моглп су много корпстптн. И ако нпје дочекао да впдп препорођену своју отаџбпну, слава п захвалност благодарног потомства још ће впше увеличатп заслужно име Пппиново. Фридрих Рацел. — Минулога лета географска наука претрпела је један огроман губптак изненадиом н напраспом смрти .једнога од иајвоћнх ан•гропо-географскпх пемачкпх радннка: 10. авг. (II. II.) умро је Фрпдрпх Рацел унпверзптетски професор. Са темељном научпом снремом пз гсографије и свнх њенпх помоћннх наука отпочео је Рацел као повппарски доппспик иутоватп извап своје отаџбине, п то пе само по Европп већ п по осталим коптинентпма, прп чему је иеуморпо радпо па своме паучном усавршавању. Своју академску каријеру отиочео је катедром географпје на мпнхенском уппверзитету, одакле је још 1882. позван у Лајпцпг, где је и завршио. Огроман је његов рад па географпји и оп се иоред омањпх прпложака по научнпм часоппспма налази систематскп скупљеп још и у пеколпко његовпх каппталних дела као шго су: Политичка Географија; Земља п жпвот; Предисторпја европског човека; Егпографија (Уб1кегкиш1е) п т. д. У његовпм радовпма мало ће се паћп оног досадног ситнпчарства п цеппдлачења, које је ппак по гдегод тако потребно; он се по највише бавио претресашем п постављањем научнпх проблема и идеја водиља. Географској пауцп показао је пових праваца и открпо повпх проблема. Кад се узме у обзир сав значај Рацелове делатностп за напредак географске науке, онда се пме његово мора ставптп у ред првпх п најзначајппјих научнпх раднпка п истраживача. Власник н уредннк Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситнзе Обрадовнћ - Штампарнја Аце М. Станојевића (Маћедонска улица бр. 40)