Дело

У СВЕТУ ЗЛТОЧЕНИХ 65 Хлопухин и Бнлинда брпжно спустише главе а и остали осуђеницп беху прожмати истим осећајима. Тих дана Гвоздиловје могао да чује пебројене грдње и клетве управљ>ене пе само на његову личиост, већ н на ближе п даљне сроднике његове. Олујина, која се очекиваше, дође ускоро. Приликом једне вечерње контроле Букан гласно издаде заповест: „Сутра рано изјутра имају се кокоши похвататп п заклати а месо од њнх нек се метне у општи казан. Старешнна ме је слагао, кад ми је рекао да су те кокоши од некуда долетеле: оне су, знам ја, већ од дугог времена ту у тамннци... Тако што дампсевише није догодило! Сад се добро узмите у памет, нитковн једни!“ Те вечери у ћелији се врло мало говорило. Чак су и Букана мало грдили... Хлопухин, чим је дошао у ћелнју стропоштао се на свој кревет, огрнуо се бундом и заспао, као оно Наполеоп после битке код Ватерло-а. Само је Билиндајош после контроле умакао у кухињу код кувара, те му стаде да шапуће: „Да се нисп усудио да дарнеш тице!... Пначе ћемо тија и Хлопуха разбити главу.“ „0 тп мухамеданско шкембе!“ одговори му кувар лутпто, „ти ваљда мислиш да се ја бојим твога Хлонухе? Ја ћу му, докједан, два, три, трбух од горе до доле распорити... Поклаћу и ваше петлове баш! То ти кажем?...“ Билинда му нешто рече и поче са рукама, ногама и целнм телом да му прети; у томе тренутку нанђоше чувари те их развадише. Сутра дан рано изјутра готово у пстоме тренутку дотрчаше пред кухињу сасвим заднхани мали Киргиз из болпице и гломазни Хлопухин из ћелије. На кухињскнм степенпцама стајаше шишкавп кувар Николка у нзазивајућем положају; у .једној руци држаше велики кухињски нож, а у другој још дршћуће тело „Жутовољке“ нз чијег пресеченог врата капаше топла крв. Николка расчепио ноге, мирио очекиваше протпвнпке, смешећн се глупо испод својпх жутих бркова: Нпколка не беше страшљивац... „Ннткове!“ узвнкну потмулпм гласом Хлопухин а колена му клецаху од љутине. „Продано псето! Зар сп и тн осуђеннк?“ „Псето сп сам!“ одговорн му Ннколка и јаче стеже крвавп нож у руцп: „Хтелн би ваљда да због ваших кокошака пзвучем Дело, књ. 33. 5