Дело

Д Е Л 0 66 Оатпна, јо лн? Кад мп ,је сам управиик ааиоведно? Колико сте мп само ирекрупе укралн, па ко ,је за то морао да одговара, ја и.ти вн? Кога осуђеници називаху лоновом штојејуха била поретка? Које чпстио ђубре пз купатпла од тнх вашнх врагова, ха? Ви зацело ниете? Вн сатане п вуцпбатпне једне!“ Он је п даље псовао п грдио, док је Билиида као впхор одјурпо чак на другу страну, где со друга два чувара дадоше иа жив посао уз мпогобројпо учешће осуђеника. Ту се водила потера за орлићем. „Немој тако, Пване Васпљеве, немој тако“, осуђеницн ругаху се једноме од ловаца, „најпре мораш, као штоје Тјукавкнн учинно, да добро удариш главом о зид, да би дошао у право расположење, разумеш ли?“ „Не, браћо, боље би бпло да се доведе цела једна чета... па и тада тешко да би се шта могло учинити... Откуда могу два чувара да изађу на крај са малим орлићем?“ „Треба довести чету војника, да вас све бе? разлике избију, лонуже једне! — У место да помогнете, ви стојите и блебећете! Пази, пази, хватај га, обешењака!“ Гомилом поиова одјекну једна паљба од смеха; мали орлић прелеће преко глава осуђеника чак на други крај од дворишта, а осуђеници бацише се за њиме капама и махрамама; чувари поново ударише у грдње н псовке п са тесацпма нотрчаше задихани за орлићем. „Чистачн нужннка! Кондратине! Татаренко, Лобанове! На лннпју... Хватај те ђаволе!“ Кондратин, некп мали и ћосавн осуђеник, хтеде већ да потрчи, али га осуђеници осуше грдњом и он застаде глупо се поче смешитп п чешатп иза врата. Помамљенн чувар диже руку да га ошамари али у тренутку застаде изненађен једним дога-. ђајем. Киргиз Билинда као мнш стаде се провлачити кроз поге осуђеника, полагано се прикраде петлићу и од једном зграби га за крило. Јадан петлић дераше се очајним гласом, да се све дворпште разлегало, а бело перје поче да се на све стране разлеће са његовог тела, које грчевито дрхташе. „Е баш си ваљан момак!“ повикаше чувари н тријумфујући притрчаше му, у уверењу да.је Билинда за њих петла ухватио. Али какво бп изненађење, кад видеше да им Бнлинда као стрела умаче са орлићем, који се у његовнм рукама престао да дере, мирно лежећи на Кпргпзовим грудима.