Дело

ИОЗОРИШТЕ II УМЕТНОСТ 69 хоће да пропзведу упечатак музичког инструмента, и губе снагу, кад износе утисак слике; ритмичке бп се уметностп пстрошиле, тежећп да нацртају предео или да анализују ндеју. Кад сликари хоће да буду фнлософи, онда су они хладни. Јер потези н боје, средстава којима се опи служе, само су обележје идеје, друкчпје речено речи, п то речи неподобне да даду тачну идеју, речи које не аналнзују. Тада онп само рђаво врше свој философски посао, а у исто су доба н рђави сликари; јер је њихов табло само алегорија. Хладни су н песници, кад теже да буду сликарима; јер, као год, мало пре,- што су слнкари хтели да говоре бојама, тако сад несници хоће да сликају речима. А реч никада не може створпти упечатака облика, ио само даје идеју о њему. Песницп, дакле, рђаво пзводе свој сликарски запат. А у нсто доба рђаво изводе и свој песнички посао, јер њихова иојезија ие побуђује више на мишљење. Тако су исто хладни и музичари, кад хоће да изразе идеју. Њихови ритми постају речима, и због тога су те речп празне.. Па, као мало нре што је сликар, кад хоће да изрази идеју, принуђеи да узме у иомоћ лнстину са легендом, да објасни слику или да напшие максиму на стени напред. тако је исто и музичару, кад је намеран да изрази мисао, потребно, да у своју музикалпју ставља речи. „Самим тим што се хоће да створи упечатак какве идеје, тои постаје реч.“ 1 II Ако пак хоћемо да поставпмо оштру разлику пзмеђу појеједпипх уметностп, видећемо, да пх не можемо потпуно одвоП1ти. Ако покушамо, да разликујемо једну од друге, впдећемо како оне, до извесног степена, залазе једна у другу, н да на то треба обратпти пажњу. Свака уметност нема праве границе уједној тачки, одакле настаје друга уметиост; та је међа зашла у другу уметиост, и поједина се уметност ие може ослободити те везе, а да се сама у својој суштинп не иромени. Рекосмо, да уметностп залазе једна у другу: збиља има слика са идејом, има боја у епској причи, локалних боја (па 1 Хегел. 0 систему леппх уметности.