Дело

74 Д Е Л 0 I Она нзражава аамнсао о Аполону, н мп аамншљамо лепог младпћа, внтког, блиставог, без сумње насмејапог н благог. Она нзражава ндеју о кретању, и мн одмах створпмо у замнслн слику пстог младића, како се телом нанред подао, како му је пстурено једно колено и како му је друга нога иазад. Изражена је идеја о олпмпнјскнм врховнма, и само ако сад овој последњој додамо ранпје црте, којих се сећамо, ако нх тако комбпнујемо, да све дођу у једиу целину, тек ћемо онда имати потпуну слику. А такву потиупу слику нмамо ако само једап ноглед бацимо на платпо. Отуда закључујемо, да ова нова уметност пошто може представитп јединство у времену, може у простору датп, у исто доба само једну тачку. Дакле, код слнковннх је уметности јединство у иростору, а једна тачка у времену. А за уметности је од речи ток у времену, а једна тачка у простору. Ритмичке уметности — изузимајући привремено игру, видећемо зашто — не иодлеже погодбама простора и времена. Међутим је код њнх баш то значајно, што оне и не нзазивају помисао о њима, а претпостављају њихову егзистенцнју што је могућно мање. Музпка даје идеју о покрету, али тај је покрет у неку руку чнст, лишен простора, где се врши њ времена, у коме се врши. Она нам ствара утнсак замншљеног покрета. Зампшљен покрет, нрилагођен тајанственим закоипма рнтма, то је дефиниција музике. Због тога музика и јесте зато да слика осећаје. Осећај је збиља душевнн покрет. Од свпх покрета ови су понајпре такве природе, да буду изван нростора и времена. Отуда покрет душе, кад је леп, постаје ритмом. Због тога музика и јесте једна од најдуховптпјих уметности, „ту се душа непосредно јављау својој интимној природи“.1 Кад смо казали за иластику: да је само тачка у времену, а да .има јединства у простору, и за реч: да је тачкау простору а целнна у времену, онда треба за музику да кажемо, да је она изван простора н времена, да она нити слика ннти прнча. Онда излази оно што је већ речено за њу, т. ј. да она не анализује. Овај синтетички и овај замишљенн карактер код музике су н у превазн и у нсто доба у недостатку. Тако, у једно исто време, њој је довољно само неколико нота, па да нам из душе 1 Не§-е1, наведено дело.