Дело

ПОЗОРИШТЕ II УМЕТНОСТ 75 појури читава бујица неопредељених осећаја; али да би дала овпм осећајнма извесну одређеност, она мора нозвати у помоћ другу уметност. Удружена пак с другим уметностнма, она се, збиља, нотчињава погодбама простора и времена, н ако но природп својој изгледа да им се не може потчиннти. У време залази говором, а у простор игром. Чим се музика послужи говором, одмах смо у стању редом пратити све опе осећаје што пх она изражава. Ти су осећаји мало пре лутали као по неком свету, где нема ничега ни пре ни после, а сада теку редом, и један за другим поред нас пролазе. Ту се опет јавља јасан појам о времену. Кад се музици прида говор, добија се музичко приповедање. Чим се игра по музици, видимо како се у простору излажу покретн, које музика изражава. Ти су се покрети мало нре могли само осетитн, а сад су код тела, те их меримо очима. Музика је пгром насликана; игра је сликарство музике. Можда се сада боље внди но мало пре, како је музика уметност која се највише нздваја од простора и времена и која је највише у стању да стави душу изван времена и простора. Она је најмање несавршен израз бесконачнога. Овако се у кратко, у крупном потезу, јављају ове три уметности. Једна чнни да видимо, друга да мнслимо, трећа да осетимо. Једна синтезује у нростору, а анализуЈе у времену; друга синтезује у времену, а анализује у нростору; трећа спнтезује ван простора. и ван времена. Све се ове уметностп граниче; али не потпуио. Оне се могу, у извесном степену, уткати једна у другу или се заменити једна другом. IVIV Отуда излази, да се ове уметности могу удруживатп и узајамно потпомагатп. Кад би биле потнуне гранпце које пх одвајају, и кад се оне не би могле потпомагати до извесног степена, вечито би остале стране једна другој и пезавпсне .једна од друге. То се доказује тнме, што је збиља тако код оних уметности које су крајње супротне једна другој. Из тога, што му-